Новооткривене фреске у Пећкој патријаршији

Пећка патријаршија, комплекс средњовековних сакралних грађевина, смештена надомак Пећи, крај Пећке бистрице, на улазу у Руговску клисуру, један од најзначајнијих споменика српске прошлости.

Манастирски комплекс Пећке патријаршије чине четири цркве и низ грађевина саграђених између 13. и 14. века. Ктитори појединих цркава били су знаменити архиепископи Арсеније I, Никодим I и Данило II.

Најстарији објект овог комплекса, црква Светих апостола, саграђена је у првим деценијама 13. века по налогу игумана Арсенија, касније архиепископа српског. Уз северни зид ове цркве подигао је између 1321. и 1324. цркву Светог Димитрија Арсенијев наследник, архиепископ Никодим; нешто касније, њихов наследник архиепископ Данило II гради уз јужни зид Светих апостола и цркву Богородице Одигитрије са двема капелама, посвећеним Светом Јовану Претечи и светом Арсенију српском. Тридесетих година 14. века, тај исти великодостојник подиже испред овог комплекса припрату са кулом, а уз јужни зид Богородице Одигитрије малу цркву Светога Николе.

У Пећкој патријаршији вековима се налазило седиште српских архиепископа и патријараха. Од свог постанка, Патријаршија је окупљала учене теологе, врсне књижевнике и одабране уметнике и сви су они у њој остављали сведочанства о свом прегалаштву. Стога је она данас не само старо средиште српске цркве, него и место где се чува значајна уметничка заоставштина.

На тридесетом заседњу Унесковог комитета за светску баштину, у литванском граду Виљнусу, јула ове године, једногласно је донета одлука да се Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка уврсте на Листу светске културне и природне баштине Унеска. Тако су се после манастира Дечани, који је на листу Унеска уврштен 2004. године, на листи еминентних споменика из целога света нашла и три споменика културе универзалног значаја са Косова и Метохије.

Радови на рестаурацији комплекса храмова у Пећкој патријаршији у 2006. години изведени су као први део реализације пројекта «Заштита и презентација цркава Пећке патријаршије», због потребе за статичком санацијом и заштитом од влаге цркава. Радове је подржало Министарство културе Републике Србије и Српска православна црква, а финансирани су средствима владе Републике Србије.

Пројекат је израђен, према условима Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, у предузећу Албо инжењеринг из Београда. Аутор пројекта је архитект Марија Јовин, која је обавила и стални пројектантски надзор. Руководилац радова био је архитект Синиша Темерински, сликарско-конзерваторске радове на фасадама водио је сликар Радомир Петровић, а радове на конзервацији живописа Богородичин ецркве изводио је сликар Слободан Стојиљковић.

У току темељних радова на рестаурацији, на северној фасади храма Св. Димитрија, у бифори зазиданој у 17. веку откривене су две досад непознате фреске из 14. века. Црква Св. Димитрија има свега два прозора, један олтарни ка истоку и други на слободном северном зиду. Пронађена бифора налазила се изнад саркофага патријарха Јефрема.

Приликом скидања спољњег зида са бифоре пронађене су две фреске на којима су насликана два женска лика:

- Прозор на северној фасади цркве Светог Димитрија, клесан у 14. веку као веома лепа бифора од оникса, у 17. веку је зазидан. То је учињено да би се са унутрашње стране осликао портрет преминулом Патријарха Јефрема, који је сахрањен у каменом саркофагу у цркви. Са спољне стране зазиђивање је изведено веома грубо, крупним ломљеним каменом. Током конзерваторских радова на фасадама цркава, уклоњен је део зида који је затварао прозор и откривене су до тада непознате фреске. На бочним странама прозора указале су се две издужене женске фигуре, које је одмах, због њихове елеганције и очуваности, Марија Јовин назвала Принцезама. Пажљивим разиђивањем прозора и преношењем зидне слике патријарха Јефрема на други, слободни зид у цркви, прозор је потпуно отворен о новооткривене фреске су се показале у пуној својој лепоти, рекао нам је руководилац радова Синиша Темерински.

А кога предсстављају осликани женски ликои у зазиданој бифори, господин Темерински каже:

- На источној бочној страни прозора је женска фигура, названа «Принцеза са круном», због раскошне круне и одеће коју носи. Такву одећу могао је да носи неко племенитог рода, можда из владарске породице. На западној бочној страни је фигура «Принцеза са велом», која је такође обучена у раскошну одећу, а на глави има круну прекривену белим велом. Обе фигуре имају исти положај руку, десна им је насликана као да треба да прими крст, а лева је дланом окренута у поље. Нема насликаних белих крстова, бисера на одећи, крунама и наушницама, као ни имена уз фигуре, што наводи на помисао да слике нису завршене. Уобичајено је да се у прозорима сликају мученице или светитељке, као у јужном прозору Богородичине цркве у Пећкој патријаршији, али могуће је да се у овом случау ради о историјским личностима из времена цара Душана.

Текст: Златица Ивковић

Фотографије: Синиша Темерински

Извор:Јат Ревија