О двема књигама о новомученику Александру Шморелу

Новопросијавши новомученик Александер Шморел (1917-1943) причислен је лику локално поштованих светитеља у Берлинско-германској епархији Руске Заграничне Цркве. Новомученик Александар Шморел је једини мартир и светитељ немачко-руског порекла у 20. веку. Као Немац са очеве и Рус са мајчине стране био је подједнако у обема културама социјализован. Православна вероисповест његове мајке се сливала са правдољубивошћу оца немачког порекла. Његово одлучно одбијање нечовечне и безбожничке идеологије националсоцијалиста, његова одважност и његова спремност на жртву изничу из његове хришћанско-православне вере. Александар Шморел је први новомученик прослављен након васпостављеног канонског општења и јединства између Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве.

 Новомученик Александар је рођен 16. септембра 1917. у Оренбургу, у Русији. Са породицом се 1921. нашао у Минхену, не прекидајући духовну спону са далеком отаџбином, укључивши се у ортопрактични живот руске парохије у дијаспори. Као студент Медицинског факултета Лудвиг-Макисмилијановог  универзитета у Минхену, Шморел је 1942. године са другом Хансом Шолом почео да пише и колпортира антифашистичке летке. Тако је основана завереничка група „Бела ружа“, у коју су се укључили Шморелов гимназијски друг Кристоф Пробст, као и њихов заједнички пријатељ, студент Вили Граф и Хансова сестра Софи Шол. Група је откривена у фебруару 1943.г., а њени чланови осуђени и погубљени усековањем главе на гиљотини.

Новомученик Александар Шморел је канонизован 4./5.фебруара 2012. у храму Новомученика и исповедника руских, којим је началствовао Високопреосвећени Архиепископ др Марко - на његову је иницијативу (2007.г.) новомученик Александар Шморел причислен лику светих. Прослава је отпочела у суботу 4. фебруара литијом од храма до гробља, где је на гробу Александра Шморела одслужен помен. Затим је на свеноћном бдењу у храму свечано изнесена икона новомученика Александра и први пут одслужена служба новопрослављеном светитељу. Наредног дана, у недељу 5. фебруара, одслужена је Божанствена Литургија. Тада је прочитана порука предстојатеља Руске Заграничне Цркве, Митрополита источноамеричког Илариона, учесницима канонизације: 

„Својим саможртвеним животом, подвизима и мученичком кончином Александар Шморел је посведочио своју љубав према Богу и његовом лику који се одражава на нашим ближњим“. Новомученик Александар је могао да избегне казну и сачува свој живот, али је добровољно отишао на страдање, победивши сопствени егоизам који нас може „одвратити од љубави Божје“. Позвавши све да се боре против егоизма који има снагу да „подели човечанство, посеје злобу, мржњу, осуђивање“, Митрополит Иларион је указао на пример жртвене љубави новопрослављеног мученика Александра и изразио наду у његово посредништво за наше „исправљење, обнову живота и наших унутарњих снага“.О животу и делу новопрослављеног новомученика Александра недавно су објављене две публикације.

• Chramow, Igor: Die russische Seele der "Weißen Rose", Helios Verlag, 2013
• Gregor Fernbach (Hg.): „Vergesst Gott nicht!“— Leben und Werk des heiligen Alexander (Schmorell) von München. Edition Hagia Sophia, 2013 (друго, допуњено издање).

У оквиру свечаности 29.новембра 2013. у Баварској државној библиотеци (Bayerische Staatsbibliothek), при Збирци литературе Источне Европе (Osteuropasammlung), а поводом седамдесето-годишњице мученичке смрти новомученика Шморела одржана је промоција биографијe из пера оренбуршког аутора Игора Храмова: Руска душа „Беле руже“.- Igor Chramow: Die russische Seele der "Weißen Rose", Helios Verlag, 2013. Ова књига обухвата  документарни лук од животописа и мученичког страдања новопросијавшег Александра до чина канонизације у фебруару 2012. године.

Акрибичан опис кратког живота и политичког ангажмана у виду пасивне резистенције, с једне стране, као и детаљна реконструкција различитих етапа у процесу канонизације, са многобројним фотографијама и факсимилима докумената, летака „Беле руже“, као и протоколима ислеђивања, осуде и погубљења Новомученика Александра Шморела, чине ову књигу уверљивим аутентичним извором за изучавање живота и мученичке смрти новопросијавшег светитеља. Изложба фотографија, докумената и библиографије на одељењу за Источну Европу Баварске државне библиотеке омогућује документарни увид у биографска факта и дух епохе у којој је новомученик Александер Шморел деловао.

Књига коју је припремио Грегор Фернбах:“Бога не заборавите“- живот и дело светог Алаксандра(Шморела) - Gregor Fernbach (Hg.): „Vergesst Gott nicht!“— Leben und Werk des heiligen Alexander (Schmorell) von München. Edition Hagia Sophia, 2013. (друго, допуњено издање) такође је документарна реконструкција кратког живота новоспросијавшег. Наслов књиге је цитат из опроштајног писма написаног неколико сати пред егзекуцију, чији фрагмент цитирамо: „Кроз неколико часова ја ћу се наћи у бољем животу, у наручју моје мајке и нећу вас заборавити, већ ћу се Богу молити за вашу утеху и мир. И на вас ћу чекати. Највише вам једно к срцу налажем: Бога не заборавите.“ 

У овом избору текстова са предговором Преосвећеног Архиепископа берлинског и германског Марка, приређивач истиче, мимо документарне реконструкције живота светитеља, осветљење духовног и богословског значења мученичке смрти новопросијавшег Александра Шморела. Обе књиге су са изванредном акрибијом припремљене, те су са правом осведочени извор за агиографско изучавање светлог примера мученичког подвига новопрослављеног светитеља. Име „Бела ружа“ је по сведочењу Ханса Шола произвољно изабрано, те је у историјској семантици само име покрета отпора. Има оних који сматрају да идејни нуклеус потиче из Б. Травеновог истоименог романа „Бела ружа“. Други, пак, виде у њему утицај Клеменс Брентанове романтичне песме ,Rosa Blanca‘, а трећи у мотиву васкрсења, описаном у роману Достојевског „Браћа Карамазови“, који нам се чини најприближнијом богословском метафором за наду у васкрсење и живот вечни.

протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић, Минхен