О историјским и теолошким аспектима Миланског едикта

О историјским и теолошким аспектима Миланског едикта

У част јубилеја – 17 векова од доношења Миланског едикта, библиотека „Радоје Домановић“ из Велике Плане, дана 23. маја 2013. године организовала је књижевно вече под називом О историјским и теолошким аспектима Миланског едикта. Гости вечери били су проф. др Радивој Радић са Филозофског факултета, Универзитета у Београду и протођакон Златко Матић, секретар Одбора за просвету и културу Епархије браничевске и асистент на Православном богословском факултету у Београду.

Након уводне речи домаћина, предавачи су, сваки из свог академског угла посматрања, расветљавали личност и дело великог ромејског цара, светог Константина. Професор Радић говорио је о историјским аспектима Миланског едикта, лику самог Константина Великог, првог хришћанског цара, као и о раном хришћанству у Римском царству. Протођакон Златко Матић, говорио је о теолошким аспектима Миланског едикта, значају раног хришћанства, стању у Цркви, односа државе и Цркве на Никејском сабору.

Милански едикт је законски акткоји су донели цареви Константин Велики и Лициније, а којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана које је трајало три стотине година. Проглашен је у Медиолану (данашњи Милано) 313. године. Њиме хришћанство није постало државна религија, нити је било привилеговано, али је хришћанима дозвољено да могу јавно да исповедају своју веру, а да за то не сносе никакве последице. Миланским едиктом из 313. године, Константин је зауставио прогоне хришћана и фаворизовао хришћанство и њену Цркву као доминантнију верску силу, у оквиру Римског царства. „Схвативши да је хришћанство огромна снага, он је ушао у неку врсту савеза са овом религијом и на тај начин отворио нову епоху у светској историји“, рекао је професор Радић. Према речима протођакона Златка Матића кључна личност за ову велику историјску прекретницу био је цар Константин и тада: „Августов Pax Romana доласком Константина постаје Pax Christiana“, прогони хришћана у потпуности престају, док Августов мир постаје само пророчка припрема света за појаву хришћанског цара.

У препуној сали библиотеке „Радоје Домановић“ из Велике Плане владало је велико интересовање за ову тему, што доказују и бројна питања публике на крају излагања.

Предраг Георгијев
дипломирани историчар

Извор: Епархија браничевска