О Косову и косовској мисли

Књижевно вече под називом „Косово - најскупља српска реч" одржао вечерас у Никшићу знаменити српски писац Матија Бећковић, гостујући на манифестацији „Дани Светог Василија Острошког"

МатијаМногобројну публику сабрану у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, а нарочито Његово Преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија који је присуствовао овој књижевној вечери, поздравио је, у име организатора манифестације Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Никшић, књижевник Милутин Мићовић. Мићовић је казао да је много разлога за гостовање Матије Бећковића на „Данима Светог Василија Острошког", а као најважнија навео је два - Бећковићева пјесничка ријеч је већ скоро пола вијека у духовном средишту српског народа, а други разлог је тај што је он последњи добитник Његошеве награде, коју је некад додјељивала Република Црна Гора.

- Црна Гора данас није оно што је била прије, ушла је у тежак неспоразум и са Његошем и са својим народом. Када се већ одриче Његошевог темеља, нормално је да губи разлог за додјељивање Његошеве награде. Бригу о тој награди, као и пјесниковој присутности у нашим животима и памћењу, преузимају они који држе смисао Његошевог дјела. Тако је наша Црква, у лику Епархије будимљанско-никшићке и Владике Јоаникија, преузела бригу о тој награди, која сада носи име „Извиискра Његошева" и израсла је из духа програма „Дана Светог Василија Острошког", манифестације која се већ 12 година одржава у Никшићу, рекао је Мићовић. Он је напоменуо да ће

овогодишњем добитнику новоустановљене награде пјеснику и есејисти Миодрагу Павловићу признање бити уручено 8. маја у Београду, а на празник Светог Василија Острошког, тим поводом, у Никшићу ће бити одржана свечана академија. Свака Матијина пјесничка ријеч, а нарочито она о Косову, мишљења је Мићовић, препозната је од читала и слушалаца.

- И налазимо се у чуду, гледајући како језик открива просторе у нама које прије нијесмо уочили и видимо да само нашим рођеним ријечима оживљавамо, проширујемо и стичемо суверену власт над нашом унутрашњом територијом. То што освојимо нашим ријечима отимамо од наших непријатеља, макар они били тако тешки, као што је мрак, ништавило, заборав и смрт. Обострано препознавање између пјесника и његових читалаца и слушалаца није престало, ево, скоро пола вијека. Ко ту кога открива, ко се у коме препознава, ко коме улази у траг могли би се спорити, отимати о првенство. Али, у том спору све стране су на добитку, а највише поезија, као заједничко добро, истиче Мићовић.

На својој књижевној вечери, посвећеном Косову и Метохији, Бећковић је читао одломке из предавања насловљеног „Косово - најскупља српска реч", које је први пут одржао на међународном скупу у Сиднеју 1989.г., приликом обиљежавања 600-годишњице Косовског боја. То предавање, како је казао пјесник, одржао је потом у Америци и Европи, а после 19 година и у Никшићу. Одломак, који је никшићка публика поздравила са највећом пажњом, односио се на „отимачину" Косова, којој управо ми присуствујемо.

- Косово је оно од чега немамо ништа важније, немамо више мисли које смо били мање свесни, ни крупнијег завештања којег се нисмо показали достојни.

То нас је унизило у очима противника, који су кренули да нас лише родног места националне самосвести. И кад нам траже Косово, потиру нам почетак, поричу свест, поништавају постојање.

Косово нам не траже први пут, а јасан одговор добили су још од наших праотаца.

Питање је - да ли нам Косово данас траже зато што им се учинило да наших предака нисмо достојни, да више не знамо шта нам је Косово или баш зато што знају да и ми још знамо шта нам је и ко тамо.

Косово је очно дно српског духовног вида. Косово је толико српско, да га нико ко зна шта није његово не би узео ни када бисмо му га нудили, а камоли да га отима!

Овом приликом Бећковић је казивао пјесме „Косово Поље", „Прича о Светом Сави", „Пут којег нема", као и стихове поема: „Богојављење", „Лелек над Црном Гором", „Распра пред никшићким манастиром", „Ђе рече Јапан", а вече је завршио посветом „Светом Василију Острошком Чудотворацу".

Извор: Епархија будимљанско-никшићка