О личности и делу aкадемика Миодрага Павловића

Српска академија наука и уметности (Одељење језика и књижевности) позива Вас да присуствујете комеморативном скупу посвећеном успомени на преминулог редовног члана САНУ Миодрага Павловића 23. октобра 2014.  године у 12 часова у Свечаној сали САНУ,  Кнез Михаилова 35/II, Београд.

О личности и делу aкадемика Миодрага Павловића говоре академик Владета Јеротић, проф. др Владимир Вукашиновић и проф. др Јован Делић.

Прексиноћ у немачком граду Тутлингену, у 86. години отишао велики српски песник и академик. Књигом „87 песама“ отворио нови пут у нашој поезији. Оставио трајан траг у готово свим жанровима.

ВЕЋ одавно класик српске поезије европског реномеа, академик Миодраг Павловић, преминуо је у недељу увече у немачком граду Тутлингену, у којем је живео последњих година са породицом. Готово да нема жанра у којем се није остварио и то на врхунском нивоу: био је песник, приповедач, путописац, есејиста, романсијер, драмски писац, преводилац, антологичар.

У књижевност је ушао громогласно и неочекивано, књигом песама „87 песама“ 1952. године означивши датум у модерној српској поезији. Биле су то потпуно другачије песме од тадашњих, углавном соцреалистичких, уносећи потпуно нови тон, језик и стил, нека врста неонадреалистичког протеста. Сматрало се то идеолошко- -политичком јереси, а тај нови ток у нашој поезији потврдила је следеће године, такође антологијска песничка књига, „Кора“ Васка Попе. Павловић и Попа су тако српску поезију усмерили новим, другачијим путем певања и мишљења.

Рођен 1928. године у Новом Саду, Миодраг Павловић је основну и средњу школу завршио у Београду, као и Медицински факултет. Као лекар, међутим, радио је врло кратко, оставши посвећеник књижевности до краја живота. Књиге које је објавио тешко је само набројати, а међу оним песничким су „Стуб сећања“, „Октаве“, „Млеко искони“, „Велика Скитија“, „Хододарје“, „Заветине“, „Видовница“, „Дивно чудо“, „Улазак у Кремону“...

Међу књигама есеја издвајају се „Осам песника“, „Поезија и култура“, „Поетика модерног“, „Поетика жртвеног обреда“, „Говор о ничем“, „Храм и преображење“. Прекретничком се сматра „Антологија српског песништва (од 13. до 20. века)“ у којој је Павловић први пут направио континуитет у српској поезији уносећи у овај избор наше најстарије песнике.

Миодраг Павловић је од 1960-1961. године био директор драме Народног позоришта, а затим тринаест година уредник у „Просвети“, у времену великог успона ове издавачке куће. Ерудита, сјајан зналац српске и европске поезије, врло рано постао је узор многим младим писцима. Његове песме и есеји објављивани су на свим водећим европским језицима, као и на неколико оријенталних језика. Посебно је био цењен у културној јавности у Немачкој, где је заступљен у првој антологији модерне српске поезије на немачком језику, која је насловљена на једном његовом стиху „Песма помера брда“.

Како су критичари небројано пута приметили, Павловићева поезија дубоко залази у националну историју и национални мит, у словенски свет прошлости, али и грчки свет и у библијска времена. Пут у прошлост код њега није ни бекство од садашњости ни митоманство, већ здрав, рационалан и стваралачки - о њој говори одмерено и смирено, какав је и сам био.

У стиховима Миодрага Павловића испреплетани су историја, филозофија, уметност, митологија, са неуобичајеним поетским сликама и матафорама, којима се тумачи савремени свет и човек у њему. Песма је, по његовом мишљењу, одбрана човека у свету хаоса и деструкције, зла и страдања, и истовремено позив на племенитост и очовековење.

За више од шест деценија несвакидашње плодног књижевног рада, Павловић је добио многобројне награде и признања, међу којима су „Јован Дучић“, „Десанка Максимовић“, „Стефан Првовенчани“, „Бранко Миљковић“, „Жичка хрисовуља“, „Змајева награда“, „Извиискра Његошева“, „Орден Светог Саве“. Овенчан је и Европском наградом за поезију немачког града Минстера, као и међународном „Петраркином наградом“. О његовој поезији до сада је објављено пет књига из пера Радомана Кордића, Часлава Ђорђевића, Богдана А. Поповића и Злате Коцић.

Сахрана ће се обавити данас у Тутлингену, код Штургата, где је живео са супругом Марленом, са којом је имао две ћерке Кристину и Јасмину.

Извор: САНУ, Новости