О неизбежности религија

Како један атеиста побија мишљења других атеиста

Тим Крејн: „Значење вере. Религија са становишта једног атеисте“ (Tim Crane, The Meaning of Belief. Religion from an Atheist's Point of View. Cambridge, Mass.:  Harvard  niversity Press,  2017). 

Савремена дебата о религији сугерише утисак да и верујући и неверујући опште једни мимо других. Британски философ Тим Крејн нуди у својој на сав глас хваљеној књизи The Meaning of Belief. Religion from an Atheist's Point of View излаз из пат-ситуације. Крејн показује да је посреди основна погрешка већине атеиста да религију сматрају оним што она зацело није. Атеисти нагињу томе да религију сматрају неком врстом „примитивне космологије” и долазе до закључка да су верујући ирационални и биготни. Крејн нуди, као алтернативу, појимање религије као некакав феномен који се конституише кроз „религиозни импулс и смисао за нешто што превазилази опажајни свет”, са једне стране, и „кроз идентификацију са једном социјалном групом и њеним практикама”, са друге. Није истинитост или погрешност религије предмет валоризације (вредновања), већ значај вере у животу људи. Тиме он омогућује атеистима да заузму један интелектуално одговорнији и делотворнији став у односу на религију. Религија не изумире, она је зацело неизбежна. Тим Крејн се опире паушалним предрасудама о религији и њеној негацији. Када атеист предузме да испитује значење вере, он мора да рачуна са скепсом обеју група: верници сумњају да он ишта разуме, атеисти не види повод да ишта објашњавају, будући да све одбацују што је религиозно. Тако се британски философ Тим Крејн ипак упушта у коштац са темом која погађа у нерв нашег времена. 

Разграђивање предрасуда

Он жели, пре свега, да на страни атеиста разгради предрасуде и да посредује у томе о чему је заправо реч када је неко верник. Да је овај приступ високе релевантности потврђује и поглед у статистику: 6 милијарди људи, од 7,16 светског становништва, јесу припадници неке религије. Масе људи који посећују богослужења или иду на поклоњења континуирано су високи. Религије не изумиру, уверен је Крејн, напротив, оне су су неизбежне. Истовремено је неразумевање према религиозности у западни, секуларистичким друштвима велико, Цркве губе своје чланове и са вером ишчезава такође и знање о религији која често постаје пројeкциона раван за политичко незадовољство.

Религија се не може научно оповргнути

Крејн се супротставља паушалној осуди религије. Али при томе је он свестан опасности које потиче од „нових атеиста” попут Ричарда Довкина, који имају тренутну популарност. Крејн сматра тезе да је религија ирационална и да ју је научно могуће опорећи сасвим погрешним и да атеисти прави карактер религије нису спознали. Таквог уверења није мали број нових атеиста” као што је Dawkins или Daniel C. Dennett, Sam Harris или Christopher Hitchens. 

Религиозни импулс

Карактеристично за веру је са његовог становишта „религиозни импулс” и „идентификација са религијом“; оба елемента ће бити спојени кроз „појам Светог”. Ко верује поседује невидљиви поредак и не сумња у смисао живота.

Иако Крејн ту и тамо као уверени атеист инсистира на старом питању теодицеје и питању зашто у свету има толико патње – и тиме дотиче сопствене границе, ипак на одлучујућим местима одбацује предрасуде: „Вера није извесност”, констатује Крејн експлицитно.   Његова студија је један прилог уверењу да је значајно, чак и ако неко није верник, да се религија разуме. „Нама недостаје саображено сазанање за један фундаментални део људске цивилизације и историје – дакле, нас самих”. Крејнова књига обилује питањима која могу бити повод отвореном дијалогу између верника и атеиста.

„Минимални циљ је мирољубива коегзистенција, максимални циљ је једна врста дијалога”(стр. 176), вели аутор наглашено.

Овде је реч о кристално јасно написаној књизи која обилује подробним анализма религије из перспективе атеисте, за разлику од мономано ускогрудих тирада које сусрећемно у атеистичким полемикама. Крејнова систематика и аргументативни арсенал  би требало да занимају и теолошку и општу јавност, јер разуђују и истанчавају дијалог теиста и атеиста у дискурсу о значењу и смислу вере.

Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен – Рим)