Обавештење традиционалних цркава и верских заједница у Србији - конференције за новинаре у просторијама Београдске Надбискупије, 7. септембар 2011. године
Традиционалне цркве и верске заједнице у Србији, дана 7. септембра 2011. године, на Конференцији за новинаре у просторијама Београдске Надбискупије, информишу јавност о следећем:
I ПРИМЕДБЕ ТРАДИЦИОНАЛНИХ ЦРКАВА И ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА НА НАЈАВЉЕНЕ ПРАТЕЋЕ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА О ВРАЋАЊУ(РЕСТИТУЦИЈИ) ИМОВИНЕ ЦРКВАМА И ВЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА
1. Циљ Владе РС је да најављеним пратећим изменама и допунама закона о враћању црквене имовине, заправо, смањи достигнути ниво људских права црквама и верским заједницама, и да, на тај противуставан начин, тобож, обезбеди бившим власницима право на једнаку законску заштиту. Уместо да бившим власницима обезбеди право на једнаку законску заштиту код реституције, кроз прихватање истог обима имовинских права које је законом признала црквама и верским заједницама, Влада РС овиме смањује достигнути ниво имовинског права црквама и верским заједницама, што је директно кршење одредби чл. 20 ст. 2 Устава РС.
2. Неуставним неизвршавањем закона о реституцији црквене имовине, Влада РС, сада, након протека рока за његово спровођење, предлаже измене и допуне тог закона, чиме јасно показује, да је блокаду његовог извршења и вршила, како би црквама и верским заједницама смањила обим стечених права. Наиме, одредбама чл. 31 Закона о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама, прописано је да надлежна Дирекција за реституцију, мора донети решења о поднетим захтевима, у року од 6 месеци. Цркве и верске заједнице су, на основу одредби чл. 25 истог закона, до 30.09.2008. године, већ поднеле своје захтеве. Уместо да по тим захтевима буду донета решења у том прописаном шестомесечном року, најкасније до 30.03.2009. године, Влада РС је блокирањем примене овог закона, сада довела цркве и верске заједнице у ситуацију, да остану без дела своје имовине, иако су поступиле по закону.
3. На овај начин, Влада РС врши најгрубљу повреду уставом зајамченог права цркава и верских заједница на имовину, што је супротно уставном начелу владавине права. Цркве и верске заједнице су, наиме, на основу Закона о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама, стекле имовинско право на враћање одузете имовине, према условима из тог закона.
4. Дакле, Влада РС је блокирањем спровођења закона о враћању црквене имовине, кроз неспровођење заменске реституције и новчаног обештећења, као и неименовање директора Дирекције за реституцију, а сада и укидањем заменске реституције и лимитирањем висине новчане накнаде кроз најављене измене тог закона, фактички, непримерено умањила обим враћања имовине црквама и верским заједницама.
II ПРИМЕДБЕ ТРАДИЦИОНАЛНИХ ЦРКАВА И ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА НА
ПРЕДЛОГЗАКОНА О ВРАЋАЊУ ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ И ОБЕШТЕЋЕЊУ
1. Влада РС раније сопственике, али и цркве и верске заједнице, унапред, лишава дела одузете имовине, смишљеним сужавањем обима њеног враћања. То чини, на начин, да повезаним активностима, знатно умањи обим имовине која је предмет враћања, као и новчаног обештећења те имовине.
- Наиме, пре усвајања овог предлога, Влада РС је законским решењима у Закону о планирању и изградњи и у Закону о приватизацији, објективно смањила обим имовине за натуралну реституцију.
- У самом предлогу овог закона, Влада РС, по другој страни, није предвидела заменску реституцију (супституцију).
- И, коначно, Влада РС је у предлогу овог закона, ограничила и висину новчаног обештећења на 500.000 ЕУР, по једном власнику, без обзира на стварну вредност одузете имовине, што је недопустиво. Поред тога, лимитиран је и паушални износ обештећења за одузета предузећа.
- Поред тога, Влада РС, не враћа одузету имовину која је прешла у режим друштвене својине, већ само подржављену имовину.
2. Неоправдано је продужен рок за предају у државину враћене имовине ранијим сопственицима
3. Предлог закона неоправдано штити лица која су несавесно стекла одузету имовину - без накнаде или испод тржишне или откупне цене.
4. Забрану располагања и оптерећења одузете имовине, требало је прописати, почев од дана када су ранији сопственици стекли имовинско право на враћање одузете имовине, а то је, могло би се рећи, почев од дана ступања на снагу Закона о пријављивању и евидентирању одузете имовине из 2005. године. Ретроактивна примена овог закона, у том делу, може се прописати, на основу одредби чл. 197 Устава РС, због тога што се може прописати
постојању општег интереса за овако законско решење.
У Београду, 07.09.2011.
Правно стручно уобличио
Правни заступник традиционалних
Цркава и верских заједница
Мирослав Миња Николић, адвокат
За Традиционалне цркве и верске заједнице
Епископ бачки Иринеј
(Српска Православна Црква)
Надбискуп и метрополита београдски Станислав Хочевар
(Римокатоличка Црква)
Бискуп Самуел Врбовски
(Словачка Евангеличка Црква)
Бискуп Иштван Чете-Семеши
(Реформатска хришћанска Црква)
Бискуп Арпад Долински
(Евангеличка хришћанска Црква)
Реис-ул-улема Адем Зилкић
(Исламска заједница Србије)
Александар Нећак
(Јеврејска заједница Србије)
