Обележен почетак Божићног поста у Епархији врањској

У 27. недељу по Духовима, 28. новембра 2010. године, у свим храмовима Православне епархије врањске служене су Свете литургије у присуству великог броја верника.

Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије служио је Свету литургију у Саборном храму Свете Тројице у Врању у присуству великог броја верника и деце која похађају верску наставу при Саборном храму Свете Тројице у Врању.

У свом обраћању присутним верницима, Епископ врањски Пахомије, указао је на значај поста у хришћанској вери, пре свега, кроз преиспитивање личног односа према спасењу кроз Свету Тајну исповести и покајања, чија круна треба да буде Свето причешће. Због тога је, Епископ врањски Пахомије, позвао све присутне да што чешће присуствују богослужењима у току Божићног поста, како би се духовно припремили за велики Христовог Рођења.

О БОЖИЋНОМ ПОСТУ

''Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова се односи на древна времена хришћанства. Већ од IV века свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим дјелима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге - мало дуже. На сабору 1166 године који је одржан у вријеме константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40 - дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Антиохијски патријарх Валсамон је писао, да "је сам свјатијеши патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да слиједимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо ...од 15 дана новембра". Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Почиње 15 (28 по новом) новембра и траје до 25 децембра (7 јануара), траје четрдесет дана и због тога се у Црквеном уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост. Пошто пост храном почиње на дан празника светог апостола Филипа (14 новембра по старом), онда се још назива и Филиповим.

Божићни пост је зимски пост, и служи нам за освећење последњег дијела године тајанственим обновљењем духовног сједињења са Богом и припремом за празновање Христовог Рођења. Лав Велики пише: "Само поштовање уздржања је одређено у четири временска периода, како бисмо у току године спознали да нам је непрестано неопходно очишћење и да при расијаности живота увијек треба да се трудимо да постом и милостињом чистимо гријех, који се умножава због тјелесних слабости и нечистоте жеља".

Према ријечима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сакупљене плодове. "Као што је нама Господ подарио овоземаљске плодове, - пише светитељ - тако и ми у вријеме тог поста треба да будемо дарежљиви према сиромашнима".

Према ријечима Симеона Солунског, "пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божије заповијести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Ријеч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се Његовој Божанској плоти".

Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се прије дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тијела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег Који се јавио свијету, и да би Му поред обичних дарова и жртви, принјели наше чисто срце и жељу да слиједимо Његово учење.''

Извор: Епархија врањска