Обележена шездесетседмогодишњица новосадске рације

У четвртак, 22. јануара ове године, обележена је шездесетседмогодишњица новосадске рације, у којој је од стране мађарских фашиста зверски убијено више од 1.200 житеља Новог Сада. Окупљенима на дунавском кеју најпре се обратио градоначелник Новог Сада господин Игор Павличић, који је, између осталог, рекао и следеће: „На крајње свиреп начин мађарски фашисти убили су и под лед Дунава бацили готово 1.300 невиних Јевреја, Срба и Рома. За та три крвава дана, 21, 22. и 23. јануара, у Новом Саду је побијено 165 деце, 170 старих и немоћних, 415 жена и 489 мушкараца".

После обраћања градоначелника, Новосађанима се обратио г. др Ефраим Зуроф, директор Центра Симон Визентал из Јерусалима, следећим речима: „ Поштовани градоначелниче, председниче Скупштине аутономне покрајине Војводине, поштовани Епископе, поштовано свештенство. Током претходна три дана стотине грађана Новог Сада и оних из окружења окупили су се да присуствују првом семинару организованом у Србији о историји холокауста и образовања о њему. Датум одржавања семинара изабран је намерно, како би овај помен био интегрални део програма. Разлог је очигледан - да се нагласи важна чињеница да се ти историјски догађаји о којима смо учили и које смо анализирали нису десили на другој планети него баш овде, у овом граду, на обалама ове реке. Ако постоји нешто чега се морамо сећати и прихватити, онда је то чињеница да се злочини које су починили нацисти и њихови сарадници починили заправо људи који морају да сносе пуну одговорност за своје злочине. Ужаси холокауста нису били нека природна катастрофа, попут земљотреса, вулкана или цунамија, у коме се не могу именовати починиоци. Тужно је то што би бројне власти радије заборавиле све и занемариле из практичних разлога јер треба уложити огромне напоре како би се те убице извеле пред лице правде. Па како је могуће да доктор Шандор Кепиро, један од мађарских официра који су организовали рацију и који је одговоран за привођење људи из улицâ Цара Душана, Николе Тесле, Футошке и Јеврејске улице и даље живи у Мађарској, слободан и некажњен. Једна од лекција која је наглашена на семинару јесте уједно и најважнија тема образовања о холокаусту, а то је значај кажњавања одговорних за злочине. Стога, нека захтев за постизање правде буде упућен са овога места. Не само име жртава, него и име садашњих и будућих генерација, наравно од стране садашњих генерација. Никад није касно казнити злочинце за њихове злочине. Изведите Кепира пред лице правде сада, док је то још увек могуће."

У име Јеврејске заједнице комеморативни помен је одржао врховни рабин Србије и Црне Горе Исак Асиел.

У име Српске Православне Цркве помен невиним жртвама служио је Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, уз саслужење новосадских свештеникâ и ђаконâ. Обраћајући се сабранима на платоу испред споменика жртвама новосадске рације, епископ Иринеј је рекао: „Уважени господине градоначелниче, уважени раби-Исаче, уважени господине амбасадоре Израела, уважени господине Зуроф, грађанине Светога Града Јерусалима и наш суграђанине. Драги моји саслужитељи у Господу, браћо свештеници и ђакони, уважена госпођо Јеврејске општине у Новом Саду, уважени учесници тек одржаног семинара о холокаусту, првога таквог семинара у Новом Саду, у Србији, а како изгледа и у југоисточној Европи, драги Новосађани, браћо и сестре,

На богослужењу Велике Суботе, у Православној Цркви поје се литургијска песма спевана само за тај дан, која почиње речима: „Нека ћути свако тело човечије". Односно, нека ћути свака душа, помисао, реч човечија, свако биће људско. Из године у годину, откако вршимо овај молитвени помен за душе невиних жртава новосадске рације, сећајући се уједно и свих других тавквих и сличних збивања код нас и у свету, све више и упорније обузима ме мисао и осећање да о том помену и подушју такође треба применити поруку из наше Великосуботње Литургије, заћутати и ограничити се само на животворну и спасоносну Реч Божју, која одјекује кроз богонадахнуте библијске текстове и кроз речи наших смерних молитвених обраћања Живоме Богу, а са своје људске стране ћутати, ћутати гласно, ћутати вечито. Ипак ћемо подсетитиу овом тренутку и себе и вас на трагику злочина који се десио оних хладних јануарских дана пре шездесет и седам година овде на обали ледом окованог тада Дунава и другде по Новом Саду. И, наравно, не сме нам бити досадно, а увек је корисно поново и поново искрено осудити и злочине и њихове налогодавце и извршиоце, и, на крају, изразити жељу и наду да се човекоубиствено нечовештво у будућности неће поновити, акамоли учестало понављати.

Иако, и нажалост, искуство нас поучава да су такви слични, ако не и тежи, злочини могућни и данас, могућни су злочини и против човечности, у којима невини људи страдају само зато што јесу оно што јесу, били Јевреји, били Срби, или неки други, и ту чињеницу не смемо разводњавати никаквим причама и лажним оправдањима којима се, нажалост, и у наше дане прибегава. Ако не друго, а оно другачијим ћутањем него што је наше молитвено ћутање. Наша је молитва и наша искрена жеља и нада да се заиста у будућности такви злочини не дешавају и да сећање на жртве овога злочина и свих других таквих злочина не нестане, као што ни не може по природи ствари нестати из вечног Божанског сећања у Царству Божјем, али ни да не нестане ни из нашег варљивог и често забораву склоног људског сећања. Не зато што је потребно жртвама јер жртве не видимо као мртве него као живе Богом и у Богу, него зато што је то неопходно нама ради наше будућности и ради нашега живота и спасења. Нека Бог дарује Царство небеско свима који су страдали ради Његовог имена невино, а нама нека дарује ревност на путу добра. Амин!"

У програму обележавања годишњице новосадске рације учествовали су хор Саборног храма у Новом Саду Свети Георгије и хор новосадске јеврејске општине Хашира. На крају молитвеног помена, чланице Кола српских сестара Епархије бачке послужиле су сабране кољивом и погачом.

Извор: Епархија бачка