Обележен Дан сећања на жртве геноцида у Јасеновцу

Председник Владе Републике Србије Александар Вучић положио је данац венац на спомен-обележје у Меморијалном центру Доња Градина у Републици Српској, чиме је почела церемонија обележавања Дана сећања на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац.

Вучић је том приликом рекао да је Јасеновац најстрашније стратиште и својеврсни понор људске врсте, али да је на нама да премостимо тај понор искреним праштањем, истакавши да је то потез који захтева свест, али и храбар потез који морамо учинити сви заједно.Он је поручио да на том месту српски народ јасно каже да не пристаје на смрт, да ће чувати своју отаџбину и род и да ће се борити за живот, без жеље да се икада свети, али и да никада неће заборавити.

У овој плодној равници, како је подсетио, убрзо по формирању Независне државе Хрватске, успостављен је највећи логор смрти, који је уједно био и један од највећих у Европи, где је вршено систематско ликвидирање цивила.

Страдалници су били криви само зато што су Срби, Јевреји, Роми и они који нису желели да служе усташким и окупационим снагама, навео је премијер и указао на то да је овде мрачна страна људске врсте исписала своје најстрашније стране.

Према његовим речима, о обиму злочина говори чињеница да се и 70 година од пробоја заточеника обављају истраживања и идентификују жртве, јер хиљаде породица не постоје на списковима, а на нама је да не дозволимо да се оне забораве.

Не смемо и нећемо да дозволимо да нас понижавају говорећи како многи који су убијени у ствари нису ни живели. Сукобе 90-их немогуће је разумети без схватања значења речи Јасеновац, дубине бола и патње српског народа, колективног страха од истребљења западно од реке Дрине, истакао је Вучић.

Он је поручио да наше сећање није математичко ни политичко, већ људско, засновано на исконској потреби да се саосећа са онима над којима се врши насиље, посебно овако страшно.

Јасеновац и његове безбројне жртве не смеју да раздвајају будуће генерације. Јасеновац мора да постане место заједничког окупљања, сећања, учења и суочавања са прошлошћу, молитве и праштања, подвукао је премијер.

Он је додао да је мржња која је градила Јасеновац и Градину страшна, туга коју изазива је страшна, а чак и опростити овде је страшно – морамо и можемо, али је страшно.

С тога можемо само две ствари овде да урадимо. Прва је погнемо главу, да је спустимо у положај оних који је нису спуштали ни пред клање, да одамо почаст и покажемо да се сами кајемо пред сваким злочином који је починила наша врста која се зове човек, понекад без икаквог разлога, а после да подигнемо главу високо и кажемо да смо опстали и да живимо, нагласио је Вучић.

Данас, недалеко од Окамењеног цвета у Јасеновцу, јасно кажемо да не пристајемо на смрт, чуваћемо своју српску отаџбину, борићемо се за живот без жеље да се икада светимо, али без намере да икада заборавимо. На то нас нико не може натерати, закључио је премијер.

Венце у највећем јасеновачком стратишту положили су и саветник председника Србије Оливер Антић и председник и премијер Републике Српске Милорад Додик и Жељка Цвијановић.

У спомен страдалим Ромима, Јеврејима и Србима, венце су положиле и делегације преживелих логораша, борачких удружења, Израела, дипломатски кор и бројни грађани.

Обележавање Дана сећања почело је светом архијерејском литургијом у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици, коју је служио епископ бањалучки Јефрем.

Након полагања венаца одржан је помен жртвама, а затим и Меморијална академија, којом је завршена церемонија.

Обележавању Дана сећања присуствују и представници Владе Србије, и то министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и министар одбране Братислав Гашић.

Такође, присутни су и министар омладине и спорта Вања Удовичић, министар привреде Жељко Сертић, министар правде Никола Селаковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, као и заменик председника Скупштине Србије Игор Бечић.

Дан сећања на жртве Јасеновца обележава се поводом ослобађања усташког концентрационог логора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у поробљеној Европи, који историчари називају и "српски Аушвиц". За датум обележавања узет је 22. април – дан када је група од 1.075 преосталих логораша 1945. године кренула у пробој из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе. Систем логора смрти такозване Независне државе Хрватске обухватао је приближно 80 логора. Доња Градина је највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", који је формиран у августу 1941. године.

Извор: Влада Републике Србије, www.rtrs.tv