Обиљежене 72 године од злочина над Србима у Сребреници

Служењем парастоса и полагањем цвијећа на спомен-костурницу у Сребреници данас су обиљежене 72 године од страдања српских цивила у Другом свјетском рату. Према писаним документима у Сребреници је 14. јуна 1943. Убијено више од 200 цивила. Међу жртвама је било највише Ракића и Максимовића. Цвијетин Максимовић каже да је од његове породице једино преживио прадјед.

-Како сам чуо из прича осталих чланова породице једино је преживио мој прадјед. Овдје се догодио велики злочин И ми смо данас ту да подсјетимо на то страдање, каже Цвијетин. Тијела убијених накнадно су сакупљана И бацана у јаму на локацији садашње Полицијске станице у Сребреници. 1971. године су пренесена у спомен-костурницу надомак Сребренице. Данас је постављена спомен плоча невиним жртвама. Милош НИколић, као грађанин истиче да је тако нешто требало и раније учинити. -Истина је да је тих година у Сребреници убијена и једна јеврејска и једна муслиманска породица. Требало је и раније поставити плочу на овом мјесту, каже Милош. Представници Удружења погинулих, несталих и заробљених цивила данас су служењем парастоса и полагањем цвијећа на спомен-костурницу одали почаст свим жртвама злочина почињеног на Залазју код Сребренице давне 1943. године.

-Нису бирали ни жене, ни дјецу, газиле су усташе све пред собом, са циљем да искоријене наш народ. Морамо обиљежавати ова страдања како их не бисмо заборавили, рекао је Младен Грујичић, предсједник Удружења погинулих, заробљених и несталих цивила Сребренице. Данашње обиљежавање је настављено у Парохијском дому од 17 часова када је одржан Округли сто на тему усташких злочина на овим просторима из периода Другог свјетског рата.

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју прије 72 године убијено је 228 Срба, од којих 80 дјеце. Према незваничним подацима, та два дана убијено је више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима. Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен је парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године и трећи дан Тројчиндана на Залазју.

На Спомен-костурницу, у којој су, како је написано, положени земни остаци неких жртава, постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. јединица натпоручника Независне Државе Хрватске Јосипа Курелца, у надирању ка Дрини, починила геноцид над српским народом убивши 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце. Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју прије 72 године убијено је 228 Срба, од којих 80 дјеце. Према незваничним подацима, та два дана убијено је више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима.

Прислужене су свијеће за покој душа убијених, а делегације Борачке организације, организације породица заробљених и погинулих бораца, као и несталих цивила, те делегација Срба чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвијеће. Парастос је служио сребренички свештеник Александар Млађеновић у присуству потомака и других Срба из овог мјеста. "У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године, убиле више од 155 српских цивила, међу којима и породицу једног стоматолога Јевреја, као и породицу једног предсједника суда у овом мјесту - муслимана који је био ожењен Српкињом", наводи Милош Николић.

Његов дјед Јово са снахом Василијом и једном петочланом јеврејском породицом убијен је у кући у којој Милош сада живи. Убијена јеврејска породица, према Николићевим сазнањима, била је у сродству са књижевником Исаком Самоковлијом. Николић истиче да је наредног дана у селу Залазје убијено још 97 Срба (према неким подацима 107) међу којима 45 лица из породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића. У гомили убијених преживјело је петоро дјеце - Радо и Милан Драгичевић, Перо Ракић и Благоје Станојевић који су у међувремену умрли, а још је жива Рајка Ракић, удата Тодоровић.

Николић наводи да је Францетићев легионар, усташки официр Јосип Корелец, због погибије свог брата у борбама код Сребренице, наредио да се изврши одмазда и предводио је масакрирање које су усташе, уз помоћ домаћих присталица, свирепо починиле над српским цивилима. Убијали су све Србе које су затекли у кућама. Страдале су многочлане породице - Стевановић, Крстић и друге. Убијено је пет чланова породице пекара Остоје Стевановића као и 15 цивила из сребреничког села Брежани који су се тог дана затекли у Сребреници. "Међу убијеним није био ниједан војник, а цивили су убијани свирепо и на различите начине", прича Милош Николић. Према његовим ријечима, плоче са именима настрадалих налазиле су се у сребреничкој цркви, али су у посљедњем рату полупане и однесене јер су "потомци српских убица хтјели да избришу историјске чињенице и памћење о српском страдању на овом простору".

Постављена је нова плоча са српским обиљежјем у знак сјећања на жртве.
Николић наводи да број и имена настрадалих 14. јуна 1943. године на овом подручју никада нису тачно утврђени јер то није био интерес комунистичког система, али је након Другог свјетског рата тај усташки официр осуђен у Загребу и кажњен на неку симболичну затворску казну. Убијени су бачени и дјелимично затрпани у јаму у близини данашње полицијске станице, одакле је приликом изградње колектора дио посмртних остатака 1971.године пренесен у ову костурницу, а дио из других јама никада није достојно сахрањен.

У Другом свјетском рату нестала су сва српска села на ширем подручју Сућеске, као што су Слатина, Липовац, Жедањско, Шушњари и још неки српски засеоци. Српска имања су након рата, на необјашњив начин, запосјели и користили муслимани. Данашњем парастосу присуствовао је Цвијетин Максимовић, чији је дјед Богдан једини из породице Максимовић, преживио покољ на Залазју, јер је раније био одведен у заробљеништво у Њемачку одакле се вратио 1945. године. Према његовим ријечима, у Спомен-костурници нису положене кости никавих имагинарних антифашиста него Срба које су убиле усташе. Он наводи да се ове жртве и злочини не смију заборавити и да су српска покољења дужна да се присјећају мученика и одају им пошту.

Срна

Извор: Епархија зворничко-тузланска