Обмањивали јавност целе Србије

Не улазећи у све изнете тврдње у објављеном тексту "ШМИНКАЛИ СВЕТОГ САВУ", држећи се само онога што сматрам својом стручном и моралном обавезом, правом да се чује мој глас као значајног актера, овим саопштењем одговарам на непроверена, а у јавности изнета тврђења. Сви прикупљени садржаји су изнети у форми информативне склепотине, чији су "највећи бисери", ставови већ дуже време познатог ''нарикачког двојца над судбином српског културног наслеђа'' и пратеће групe "незаменљивих стручњака". Њима се својим ставовима придружила и новинарка Вера Матовић, са својим, додатним тумачењем комплексне истине. У том ''стампеду'', комбинују се изречени ставови, мишљења и судови, обликовани сензационалистички али са искривљеном диоптријом и неком новом скрпљеном истином, откривеном и актуелисаном, после 6 година. Скупа сви, колегијално: историчар уметности, теоретичар Марко Омчикус и архитекта урбаниста, Миладин Лукић, одраније познати по својој интонацији, у тој новинарској обмани, својим ставовима илуструју стручност, на најнижем нивоу, тумачећи радове на живопису у Милешеви, по мени, попут прворазредних лаика.

У десетинама извештаја достављеним комисијама, понављао сам: рад на том делу живописа је само фаза урађених али незавршених радова. У њима није ништа ново ни посебно урађено нити примењивано што досад није на другим местима, подједнако важним као и ово. Санирана оштећења су тонирана, како не би светлина новог малтера на поправљеним местима имала слично дејство као и пре радова. Потпуно, аутентична супстанца (оригинал) је нетакнута, нису додаване нове материје, већ су са ње уклоњени они наталожени и премазани материјали који јој могу временом нанети штету, што је било најважније. Светитељ је очишћен од очврслог блата преко горњег дела тела, од невешто урађених интервенција и премаза одраније, чиме су откривене истините, исходишне вредности боја и свих других ликовних елемената зидне иконе. Ојачани су ослабљени делови, да се штета не би проширила. Појавила се лепота светог лика, плаве очи, проседа брада, светла архијерејска хаљина ...

Урађено је онолико радова колико је новца сакупио добар српски народ, расут по свету, у тешка времена после бомбардовања. Тај новац је сакупио Конгрес Српског уједињења, и подарио га је са најбољом намером, да се недопустиво запостављени делови живописа уприличе. Приликом снимања живописа још 2000. за Интернет презентацију, председник Конгреса српског уједињења, господин Ненад Вукићевић и цела екипа, сложили смо се да треба покренути акцију за рад на фрескама, које тада, већ 7 година постоје у неодговарајућем стању - све реновирано, само је живопис потамнео, прашњав, прљав.

Како приличи човеку у култури, тражио сам благослов Његовог Преосвештенства владике Филарета, са детаљним објашњењем. И мој тадашњи директор Марко Омчикус је писмено обавестио владику о послу који треба да се изведе. Све стручне инстанце које су то време постојале нисам заобилазио: посао сам образложио, иницирао сакупљање новца, само је требало почети са радовима. Две године је на архијерејској хаљини Светог Саве стајала урађена проба чишћења - јасан показатељ, раније изведених испитивачких радова. Чак је манастир Милешева одштампао икону са том пробом чишћења. Директор Марко Омчикус је потписао уговор о сарадњи са Конгресом, радне налоге и уговоре за спољне сараднике.

У уводном делу текста новинарка, (а можда је и она неки од лошијих стручњака), може се отворено рећи да не само лажно тврди, него и лаж улепшава. Објашњење да сам ја уништио боре Светом Сави, је очигледна поруџбина, из које би могло да се закључи да је радове изводио аматер а ето врхунски стручњак (она) у тексту то сада објашњава. За конзерватора је светогрђе радити нешто што је непотребно, да бисмотако радили, подучавамо се и обучавамо годинама. Немоћ да се сагледа целина проблематике а извлаче из малог мозга аргументи, прворазредно је слепило. Наравно, да је тако нетачно образлагање, заправо поручени текст који има своју сврху, компромитацију много ширих димензија.

Ипак главне импресије долазе као резултат "тешког мулти - дисциплинарног комисијског рада", из кога сам ја искључен - до нивоа да се са мном ни разговор не обави. Због тога може бити, да је несвесно пренет општи став који инспирише новинарку, која се придружује у забринутости и нарицању, и која тврди, оно што тврди. Само не потпуно егзактно - где би се то поправљени лик светитеља упрљао од суза и слабих боја, ако би проплакао? Зато изнета дијагноза нема потпуност јер недостаје предлог решења - које би "препаметни" неизоставно стручно придружили, и врсту боја које треба употребити. Остаје и недоречено то, да се већ у следећој реченици износи тврдња: да лик светитеља делује "свеже и живахно"?! Можда би за такве стручне ставове повољнији утисак био "бајато и мртво".

Целину текста са именом "Ретуш", почиње новинарка са, ''Магистар графике'', јасном сугестијом да се ја као сликар - конзерватор дискредитујем. Ради тачног извештавања јавности требало је новинарка да провери и то, да сам ја сликар - конзерватор, по занимању већ 20 година и да у овој струци имам статус саветника. Наравно, да то није одговарало концепцији текстуалне и сликовне скаламерије, којом се наводно обавештава јавност. Пошто, новинарка, није могла да дође до неких података, онда онако напамет, ако није и видовита, многе од ових података добила је од "специјалних служби за компромитацију других", па тако својим уделом у тексту лаже у име других, да сам ја дошао на позив владике и помоћу финансија Конгреса српског уједињења. Па ваљда постоје склопљени уговори о спонзорству? Ако сам ја невешт у послу, најугледнији Срби из Америке свакако нису. Тиме, она само удовољава још једној потреби у тексту!

Упоређујући (пажљиво одабране за ову прилику) фотографије у тексту даље, велики историчар уметности, износи тврдње, које требају све ово претходно да поткрепе. Суштина је да Свети Сава, не личи на себе. Волео би објашњење високо цењеног, и разјашњење разлике у изгледу (савремена и у скоро исто време урађена конзервација) иконе Богородице Млекопитателнице, после конзервације или светски познат проблем чишћења Микленађеловог фреско сликарства! У сликарско - конзерваторским радионицама се на десетине икона и других уметничких слика, свакодневно вади из прљавштина које их прекривају или потамнелих премаза. То је урађено и са зидном иконом Светог Саве. Велики историчар Марко Омчикус, (волео бих да покаже шта је то он значајно као толики стручњак урадио у својој струци), тврди да је чак отпала пломба!? ( И то чак са лица светитеља!?). Овом приликом се срозао до нивоа елементарне нестручности у покушају да компромитује, мене као аутора изведених радова. Можда је прво требало мене да обавести, или одељење конзерватора за насталу штету! Да ли он на тај начин заобилази институцију у којој ради?

У изјавама средствима (дез)информисања, историчар уметности, теоретичар, а по свему судећи и полемичар, своје директорске неуспехе покушава да замаскира оваквим изјавама, уједно покушавајући неку нову промоцију својих политичких амбиција. У томе му се придружује и поменути архитекта, урбаниста, бивши помоћник министра, који нису успели да нађу заједничког језика нити сагласја у свему што је била потреба живе цркве (манастира Милешеве) и стручне службе. Овде у свој тој информативној скаламерији, са ушпинованим лажима, требало би ја и изведени радови да будемо колатерална штета. А није лоше, узгред буди, да се све у пакету оцрни, и манастир, и светиња, и Његово преосвештенство, и Академија СПЦ и генерално Српска Православна Цркава.

Мишљења сам да стручно ипак треба износити у стручним круговима и стручним часописима. Овако нажалост иако то и нежелимо, приморани смо да се огласимо и покажемо наличје нечије ''стручности''.

То мултидисциплинарно (дез)информативно наклапање око лика Светог Саве, само је мутни одсјај трена данас, који је већ сутра историја. Чак и жељено у новинарском чланку није постигнуто, јер највећем броју људи лепши је, целовитији и не изрешетани оштећењима, обновљени лик Светог Саве. Незнатни и лако решиви стручни проблеми представљају се претенциозно, поред тога да је све повратно и незавршено. Као и пре почетка претходних радова, опет је направљена дугогодишња пауза - започето се не завршава. Осликава ли то нашу моћ или немоћ?

Можда је ово кампањски рад, којим треба у почетку овако а касније и директно , обавити најављено урушавање националне службе заштите споменика културе. Све што може да буде национална снага треба омаловажити, да би се родио ЦИК односно РИК, који би требало, по свему судећи, симболично да обави у заштити културне баштине исто што и Авиано при НАТО бомбардовању.

Светитељу Саво, моли Бога за нас грешне!

мр Мирослав Станојловић

сликар - конзерватор