Одговор на текст Обмањивали јавност целе Србије
Два месеца од објављивања текста Обмањивали јавност целе Србије, нашој редакцији је стигао одговор на овај текст који преносимо у целини:
Поводом писања сликара конзерватора мр Мирослава Станојловића, на сајту Српске православне цркве 15. децембра, а у вези са спорним ретушем лика Светог Саве у Милешеви, у коме ме помиње као бившег директора, односно као особу која сада ''пере руке'' од одговорности, осећам се дужним да на тај његов текст одговорим истине ради.
Лично не могу побећи од онога што се зове објективна одговорност. Ако се нешто нестручно уради у време мандата било ког директора то се не може негирати. Али исто тако када неко добије мандат да руководи једном установом, тај прихвата сараднике са поверењем и уверењем да они знају шта им је посао и како треба да раде. Односно полази се од поверења у њихову стручност. Поготову када се ради о особама које су већ више од једне деценије на одговорним пословима.
Треба ли да се питам да ли је могуће да сарадник чини опструкцију зато што му се неко не допада као директор?
Посао директора у заштити је изузетно комплексан. Али пре свега му је посао да обезбеди функционисање институције. Да сарадници примају редовно плату, да обезбеди средства за пројекте, да буквално прати све што се догађа на земљи и ''под земљом'', куда се крећу багери, где се зида, а где руши и тако даље. Посао сарадника је да ради оно што му је задатак а у складу са оспособљеношћу и утврђеним принципима струке.
Може бити да се сарадник први пут суочио са искушењем, које из ко зна којих разлоа, није поделио са другим стручњацима и компетентним људима. Или је једноставно мислио да треба да ради оно што су од њега очекивали они који су тај посао финансирали, занемаривши при том да стручно и дисциплински одговара институцији у којој је запослен, без обзира ко тај посао финансира.
Нисам био лењ, те сам погледао у архиви документа везана за радове у Милешеви. Постоје два уговора са Конгресом српског јединста. Један са датумом од 24. 05. 2001 године који је потписао мој претходник Милета Милић и други са датумом од 09. 07. 2002 године који сам ја потписао. Ни у једној ставци оба уговора не стоји ништа што би дало легитимитет проблематичном ретушу. Уосталом ни један директор не би потписао уговор који би подразумевао било какву непримерену реализацију.
Бити конзрватор подразумева да се послови, као и сваки други раде по принципима струке. То такође подразумева да када се наиђе на проблем или дилему, затражи помоћ и консултација. Значи приступа се конзилијарно. Тада се активира тим. Наравно, тим не чине владике или финансијски доброчинитељи, већ други сликари конзерватори, историчари уметности, технолози, као и други из конзерваторске бранше.
Није срамота питати и проверити. Напротив! Управо најврхунскији стручњаци своје намере и свој рад стално проверавају код других стручњака и квалификованих институција.
С поштовањем,
Марко Омчикус
