Обнова цркве у Лућу код Фоче
Црква Успења Пресвете Богородице у Попима, позната као црква у Лућу, једна је од најстаријих православних богомоља на подручју општине Фоча. У брдима између горостасних врхова Зеленгоре и Малуше, у засеоку села Војновићи/Луће, годинама одлева времену. На обронцим Зеленгоре и данас се препричава да су Турци, приликом данка у крви, на Грандићком потоку погубили свештеника, а његовог братића одвели у Турску. Данас се то место зове Попов мост, а мушко дете као јаничар у Турској је добио чин и у историји је познат као Мехмед паша Кукавица.
Предање даље сведочи да, када је дошао у Луће, старој мајци испунио жељу и у част свог стрица свештеника саградио малу цркву која се није смела видети све док јој се не приђе, није смела бити већа од говеђе коже, нити јој кров сме бити виши од човека. Исти паша у Фочи је саградио џамију, хан и сат кулу. Историјски извори се слажу с народним предањем и наводе да је одведени дечак био Мехмед паша Кукавица, из фочанске породице Павловић, из села Попи. Био је два пута босански везир, а потом је пао у немилост Порте и погубљен је 1776. године.
Црква Успења Пресвете Богородице је по изгледу једнобродна грађевина, димензија 5 х 7 метара, а интересантно је да је изнад врата лепо исклесан камен на коме стоји 1834. година. По сведочанству те године је дозидана олтарска апсида и прекривен кров храстовим клисом, који је био изузетног рада и квалитета. Пошто је извршено пљескарење саме цркве пре двадесетак дана избила је заиста видно уочљива разлика у зидању олтарске апсиде и брода цркве, тако да се да предпоставити да је заиста те године дозидан олтар. Пошто је Мехмед паша Кукавица био босански везир од 1752. године све до 1760. године значи да је богомоља саграђена најмање непун век раније од уклесане 1834. године. Под цркве је такође урађен у камену на коме постоје гравуре. Међу иконама које се налазе у храму је икона Пресвете Богородице настала у 17. веку. Такође икона Светог Николе, настала у 19. веку. У храму се налазе и царске двери са старог иконостаса које је време оштетило, а које говоре о изузетној уметничкој вештини тадашњих иконописаца. Нажалост, тај иконостас није одолео времену, па је 2008. године постављен нови иконостас које је донирао г. Раде Радовић из Бијељине. У храму се такође налази велики број икона које су верници прилагали, а посебно су интересантне иконе Светог Николаја која је урађена на стаклу и икона Страшног суда која је поприлично оштећена. Нажалост сва архива и свештенички летописи су изгубљени или попаљени приликом неколико ратова тако да постоји веома мало података, а већина се заснива на предању некадашњих житеља села у коме се живот скоро и да се угасио, свега три домаћинства презиме у селу.
-Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома, помоћу Бога и добрих људи започете су активности на обнови те древне светиње у којој су наши преци из далеких времена приносили Богу молитве, а Бог је увијек био милостив и богато узвраћао и награђивао. У току досадашњих радова извршено је уклањање старог крова и постављљње новог од сувог храстовог дрвета (шиндре) ручно цјепаног и постављаног у три слоја. Главни мајстор је г. Драган Шашић из села Јаворани код Кнежева. Поред крова успјели смо извршити пљескарење храма. Наиме, кроз разговор са директором фирме „Сафир“ из Гацка г. Рајком Паповићем постигнуто је идеално решење да то буде прилог фирме. Такође замјенили смо и дотрајала улазна врата на храму која су исто од храстовог дрвета, што је прилог г. Дејана Павловића и гђе Снежане Рашевић из Фоче. Божјом помоћи планирано је и постављање калдрме од улаза у порту до саме цркве. Надамо се да ћемо уз Божју помоћ наставити активности на обнови ове древне светиње, а вјерни народ позивамо да у свакој згодној прилици посјете ову цркву. Сви они који желе помоћи обнову, свој прилог могу уплатити на жиро рачун: Нова Банка - 5550100048332785 на име: Обнова цркве у Лућу, поручује јереј Душан Андрић.
Извор: Митрополија дабробосанска
