Обнова храма у Мохову

Православна црква Светог Вазнесења Господњег у Мохову грађена је од 1836. до 1839. године у духу барокног класицизма у самом средишту насеља. Изградио ју је Антон Семпер, зидарски мајстор из Вуковара, о чему сведочи уговор склопљен између њега и Црквене општине у Мохову 2. априла 1836. године. Иконостас, певнице, архијерејски трон, четири рипиде и престони крст је израдио Богдан Ђукић из Товарника, а њихову позлату извео Карло Гросер из Букинаца. Црква је генерално обновљена 1936. године. Њене димензије су: дужина - 17,78 м и ширина - 7,88 метара.

Једноставна једнобродна грађевина с полукружном апсидом има разалитно истакнути звоник квадратичног тлоцрта у главном прочељу. Зидне плохе звоника украшене су лезенама и пиластрима. У горњој, доњој  и приземној зони звоника налазе се полукружни отвори, а у средишњој овулус. Разделни и завршни венац вишеструко је профилиран. Звоник завршава  зиданом луковицом стожасте форме, на чијем врху је јабука с крстом. Благо заобљени класицистички забат има на крајевима детаље крста с постољем. У звонику се налазе два звона која су у функцији. Полукружно обликован портал је на западном, а правоугаони на јужном прочељу. На бочним прочељима се налазе мале припрате, правоугаоне певнице с покровом од бибер црепа. Плитки пиластри деле фасаде на једнака поља, у којима су смештени полукружно завршени прозори. Сви су отвори уоквирени плитким профилацијама с детаљима заглавног камена. Прозори су дрвени, украшени ситним зупцима, једноструки, с надсветлом. У две полукружне нише осликани су ликови светаца. Двострешно је кровиште покривено бибер црепом, а испод кровишта тече степенасто профилиран венац. Цркву у унутрашњости надвисује свод облика "чешке капе", подељен у три травеје. Зидови и свод украшени су декоративним осликом с краја 19. века.

Ослик чине: новозаветне сцене и ликови светитеља у медаљонима, урне у пандативима, декоративне траке с гометријским мотивима и свод са звезданим небом. Под је поплочан керамитним плочицама. У цркви се налази вредан инвентар из прве половине 19. века. Двориште цркве ограђено је зиданом омалтерисаном оградом, коју чине парапет и ступови, те испуна кованом оградом. У улазном делу ограде су смештена кована полукружна врата. Око цркве је оплочење од опеке. Црква је пример сакралне архитектуре скромних уметничких вредности, али с обзиром на историјску, културну и амбијенталну вредност, те вредни инвентар, има карактеристике културног добра. Црква је превентивно заштићена од Министарства културе, Управе за заштиту културне баштине.

Пошто је парохијски храм у доста лошем стању, 2016. године је урађен главни архитектонски пројекат и архитектонски снимак постојећег стања од стране Марије Колар, инжињера архитектуре из Вуковара, а трошкове је платила Црквена општина моховска. Крајем јуна месеца 2017. године почели су радови на обнови звоника, које финансира Министарство културе Републике Хрватске, Управа за заштиту културне баштине, Управа за сарадњу с Црквама и верским заједницама Републике Србије, Црквена општина Мохово, као и верници моховске парохије. Извођач радова је фирма Продукт - градња из Вуковара.

Извор: Епархија осечко-пољска