Обнова иконостаса Богородичине цркве у Земуну
Црква у Земуну посвећена Рођењу Богородице саграђена је 1776. године и првобитно је била брвнара. Следеће године постављен је темељ за нову цркву, а од 1780. године се у њој почело служити. Дуборезбар Аксентије Марковић из Новог Сада, завршио је 1788. године иконостас и он је исте године постављен заједно са пратећим мобилијаром. Иконе за иконостас је у периоду од 1813. до 1815. године осликао Арсеније Теодоровић, сликар родом из Перлеза.
Црква је више пута обнављана. Године 1886. урађена је велика обнова икона и украсних елемената на иконостасу. Између два светска рата, 1937. године, изведени су обимни молерски радови и фрескописани су делови унутрашњости храма. Фреске је живописао академски сликар Андрија Биценко, а на позлати рељефних украса на зиду и обнови позлате дуборезних елемената иконостаса су радили Вили Хофитар и Надежда. Године 1944. приликом бомбардовања црква је била видно оштећена. Иконостас је претрпео велика оштећења од гелера, али је 1947. године консолидован, чишћен и ретуширан од стране Чеха, Антуна Книхе, а 1979. године реконструисани су звоник и фасада. Последњих година изведени су радови на конзервацији и рестаурацији зидних слика и декоративних елемената од стране стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе. Такође су и подне камене облоге замењене керамичким плочама. Том приликом је уведено подно грејање.
Управа Богородичине цркве у Земуну се дуго припремала за обнову оштећеног и запуштеног иконостаса, скоро две деценије, скупљајући потребна средства и понуде, да би се на крају одлучила и прихватила предлог конзерваторских и рестаураторских радова од Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију из Београда који је израдио проф. мр Јован Пантић. Уз сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда и благослов Његовог Високопреосвештенства Г. Амфилохија радови су започети у лето 2009. године.
Затечено стање на иконостасу највише су карактерисала оштећења отпалих и истрвених делова бојених слојева и подлоге и то нарочито у зони престоних икона и горњим зонама изнад зоне празничних икона, која је била најочуванија зона иконостаса, мада су и на њима биле бројне реконструкције и оштећења, ретуши и врло широко пресликани делови. Треба констатовати релативно добро стање и очуваност дрвених и налепљених платнених носилаца икона. Дуборезни елементи су били оштећени у великом обиму, тако да је скоро на сваком недостајао понеки део, а дрвени носиоци били су распукли, расушени и деформисани. Неки украсни елементи били су од картона, вероватно прављени приликом последњих обнова. Позлата је, у мањем обиму у зони празничних икона, углавном била истрвена и у траговима, са пожутелим заштитним слојевима и дебелим површинским слојевима таложних материјала.
Конзерваторски и рестаураторски радови извођени су у самој цркви на носећој и украсној конструкцији и елементима који се нису могли демонтирати, а остали у атељеима Високе школе - Академије СПЦ. Формиране су две екипе које су потпуно независно изводиле радове. Конзерваторске и рестаураторске радове на иконама изводили су Никола Авакумовић, Марјан Весић и Немања Комненовић, а радове на санацији оштећења дуборезних елемената и реконструкцији позлате изводиле су Светлана Вуковић и Гордана Стојанов, сви апсолвенти или свршени студенти Високе школе - Академије СПЦ на студијском програму Обнова и чување. Радовима је руководио мр Јован Пантић, ред. проф. на предмету Обнова и чување икона. Ови изразито комплексни и деликатни послови извођени су контуинирано, а иконе, рамови и украсни дуборезни елементи сукцесивно, да би по завршетку консерваторских радова били постављани на иконостас.
У оквиру конзерваторских и рестаураторских радова спровођена су конзерваторска испитивања, посебно контролни процеси у чишћењу накнадних преслика и старих ретуша, као и евидентирање стања ауторских и других накнадних заштитних слојева.
Израђена је обимна конзерваторска документација са обиљем фотографија стања пре, за време, и после извођења конзерваторских и рестаураторских радова. Радови на обнови иконостаса, певница, тронова, предикаоници и мобилијару олтарске апсиде трајали су око годину дана и успешно завршени и освештани од стране Његове Светости патријарха српског Г. Иринеја, који је том приликом похвалио извођаче за квалитет и умешност у радовима на обнови и позлати икона.
Ова подвижничка обнова иконостаса цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну сигурно ће бацити ново светло на овај споменик културе, кога већ сада сврставају у најлепше београдске олтарске преграде, а Високу школу - Академију СПЦ за уметности и консервацију у осведочене референтне установе заштите културног наслеђа.
Извор: Православље
