Обнова пчеларске традиције у манастиру Буково

Наставак манастирске традиције дуже од сто година

Још за времена архимандрита Хаџи Рувима Окановића, старешине манастира од 1913. до 1936. године, пчелињак у манастиру Буково бива познат као примеран и достојан сваке пажње. Архимандрит Рувим постаје председник пчеларског удружења и даје свој допринос на унапређењу пчеларења целокупног неготинског краја. Лета Господњег 2012. после вишедеценијског прекида манастир Буково поново обнавља своје пчеларство.

Тачније, јула 2012. године за време управе архимандрита Илариона, садашњег Епископа тимочког, трудом и залагањем великог донатора манастира г. Бобана Тодоровића, директора ТИР-а из Бора, са територије општине Бор (село Кривељ) на манастирски посед стижу пчелиња друштва. Кошнице ЛР стандарда бивају лоциране на скоро идеалном станишту манастирске парцеле уз сагласност и стручне консултације искусних пчелара из пчеларског удружења „Хајдук Вељко“ из Неготина, чији труд не заборављамо, јер улажући несебично своју љубав и знање чине да манастирски пчелињак крене у добром смеру гајења пчела.

Данас, манастирско братство настоји да оживи оно што треба да буде традиционално монашко послушање у манастиру Буково. У повољном природном окружењу, трудом и залагањем братства и свих људи добре воље, на манастирском поседу поново је подигнут пчелињак. Заштићен са свих страна од јаког ветра, а закриљен углавном багремовом и липовом шумом у близини малог потока, овако смештен пчелињак омогућава пчелама да могу скоро у идеалним условима да обављају свој задатак. Испред самог пчелињака редовно садимо медоносну биљну културу Фацелију, чији мед, у доброј години, бива високог квалитета, а у плану је засад биљних култура које доприносе квантитету и квалитету меда. Овакав географски положај и сама окруженост пчелињака биљним светом омогућава пчелама савршене услове за производњу квалитетног меда. Стратегија манастира је да пчелињак представља природне сензоре изнад целокупне манастирске економије тако да су средства и лекови којим се пчеле третирају на природној бази.

Мед са манастирског пчелињака углавном је багремов и липов, у комбинацији са фацелијом и ливадским цвећем. У појединим годинама издваја се багремов, док се дешава да некада буде више цветног меда. Редовна лабораторијска контрола обавља се како на меду тако и на судовима са којим се врца мед. Манастир поседује сертификат за продају меда на целој територији Републике Србије, а продаја се великим делом обавља и у манастирској продавници. У плану је и производња нових производа базираних на меду, у виду капи прополиса, мелема, затим, саћа и језграстог воћа у меду.

Са оваквим озбиљним и стручним приступом у производњи меда и других пчелињих производа са медом обогаћена је успешна манастирска економија.

Извор: Епархија тимочка