Обнова светиње приоритет Ваљевске епархије

Владика Милутин на Преображење служио у Славковици и обишао остатке средњовековног манастира

У част храмовне славе у Славковици (Општина Љиг), Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио Свету Архијерејску Литургију, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва Ваљевске и других епархија. Овогодишњи домаћини славе били су Томислав Нешковић и верници из Палежнице. Након славске свечаности, Епископ Милутин обишао је локалитет Црквине, познат и као Манастирине, где се претпоставља да је некада био манастир подигнут у 13. веку. У наредном периоду, када се прикупи сва неопходна документација, међу приоритетима Епархије ваљевске биће обнова ове богомоље, рекао је Владика Милутин.

Преображење Господње празник је који нам открива тајне неба и земље, живота на земљи и пута који води у живот вечни. Многи учени људи овог времена често на хришћанске истине гледају са подозрењем, као на својеврсне бајке без утемељења. Али, те предрасуде плод су недовољног познавања вере хришћанске. Јер, све што у делима својим свети апостоли говоре очима су видели, ушима чули и рукама опипали, беседио је, по благослову Епископа ваљевског Г. Милутина, на преображењској Литургији у Храму Преображења Господњег у Славковици протосинђел мр Силуан (Мракић).

- Четрдесет дана беше преостало до Христовог страдања. Знао је Спаситељ да ће Његово Преображење бити велика снага, храна и охрабрење за апостоле, који ће доживети и сагледати страдање. Да ће их то одржати у вери, нарочито после васкрсења... У часу Преображења, сва три лица Свете Тројице јавила су се као на Богојављење. Отац проговара са небеса, Син блиста божанством, а Дух Свети је над нама у виду благодатног облака. Нека нас Господ теши и храбри благодаћу, да би Га спознали у овом свету и из њега прешли у благодат Царства небеског – део је проповеди протосинђела мр Силуана (Мракића) секретара Епископа ваљевског Г. Милутина.

Као и лане, на Преображење, бројни верници примили су Свету тајну причешћа уз нафору и освећена зрна грожђа. Свечану славску трпезу приредили су мештани Палежнице, предвођени Томиславом Нешковићем.

Преображењска свечаност у Славковици Лета Господњег 2015. у епархијским аналима остаће нарочито важна за будућност овдашњег верног народа и наше Свете Цркве у целини. Наиме, у овом живописном колубарском селу подно Рајца налазе се рушевине средњовековног манастира, чији се настанак везује за крај 13. и почетак 14. века. Локалитет је познат по називу Црквине и Манастирине. На њему је подигнута црква једнобродне основе, коју народно предање везује за празник Ваведења Пресвете Богородице. Према речима ђакона Драгана Хаџи Иконића, који по благослову Владике Милутина координира подухватом обнове ове светиње, откривена су три саркофага са посмртним остацима вероватно ктитора манастира.

- Претпоставља се да припадају Деспоту Ђурђу Бранковићу, супрузи му Јерини (Ирини Кантакузин) и сину Лазару. Ових дана очекују се резултати ДНК анализе. Налази ће бити упоређени са моштима Деспота Стефана Лазаревића (ујака) и Светог Кнеза Лазара (деде) Деспота Ђурђа Бранковића. На основу тога знаће се да ли је реч о посмртним остацима последњег владара средњовековне Србије. Такође, Институт за испитивање грађевинског материјала Грађевинског факултета у Београду извршио је испитивање статике материјала од кога је богомоља била направљена, како би се знало на који начин треба приступити обнови. Од Министарства културе Србије добијен је новац за пројекат обнове, који ће радити Завод за заштиту споменика културе Ваљево, надлежан за овај локалитет – каже ђакон Драган Хаџи Иконић.

Прва и за сада једина опсежна истраживања локалитета Црквине извршио је Завод за заштиту споменика културе Крагујевац у периоду од 1973. до 1978. године. Године 1998. извршени су ситнији заштитни радови. Рушевине манастира под заштитом су Републике Србије као споменик културе великог значаја. Приликом посете Славковици и Црквинама, Владика Милутин истакао је да ће обнова ове драгоцене богомоље бити приоритет Ваљевске епархије у наредном периоду. Имајући у виду значај Деспота Ђурђа Бранковића у прошлости српског народа, велика је част и благослов на нама који данас на овом комаду земље Божје живимо. Наиме, Деспот Ђурађ, како наводе историчари, веома се истицао међу владарима тог времена својом културом и образовањем. Нарочито је био привржен Православљу, одолевајући притисцима турских освајача и римокатоличких мисионара. "Пре бих пристао да умрем, него да изневерим предања својих предака", говорио је Деспот Ђурађ 1455. Годину пред одлазак Господу... На нама је да достојни га потомци будемо.

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска