Образ српског Светогорца

Старац Никанор (Савић) био је узоран свештенослужитељ који бдије на свим богослужењима, лица треперавог попут пламена воштанице. Био је економ, проигуман Свете српске царске Лавре, протос Свете Горе и једнако маслинар, пчелар и виноградар. Упоредо се давао духовном усавршавању и физичком раду, што рађа доброг монаха. Детиње се радовао сваком богослужењу, молитви и разговору са Господом, осећајући благодатну обавезу према свој браћи у Христу. Зато му се данас обраћамо да нас молитвено пред Њиме заступа, део је бриљантног казивања архијерејског заменика архимандрита Петра (Радуловића) на трибини у општинској сали на Вождовцу, 18. фебруара ове године, о сабеседнику светогорских пустињака, возљубљеном сину Светог Саве и вредном ученику Светог Јована Лествичника - старцу Никанору Хиландарцу, чија христолика љубав и данас, 24 године након претстављења Господу, прожима све људе и рађа нове генерације трудољубивих монаха.

Старац Никанор рођен је у Дивцима надомак Ваљева 1902. године, као Никола Савић, у скромној и благочестивој породици. У дечаштву суочен са ужасима Балканских ратова и Првим светским ратом, патио је због мржње и братоубилаштва. Дубоко је веровао у Бога и на његов дечачки ум снажно су утицала житија Светих Симеона и Саве. Са навршених 25 година, на Илиндан, одлази у тада бројно хиландарско братство (73 монаха) са Христом у срцу, крстом на рамену и молитвом на уснама. Монашку расу носио је пуне 63 године. Говорио је тихо и мало, а казивао много.

- Био је источник добра, пружао је утехе многима, а сам ју је налазио у Христу Господу. Тражио је душевни мир и нашао га у Хиландару. Тражио је науку и нашао је у Христовом Јеванђељу. Тражио је спасење и нашао га у Васкрсењу.Богомдану сврху овоземаљског живота нашао је у измирењу браће, дошавши у Аустралију да измири новодобне Стефане и Вукане у српској дијаспори. Уснуо је Господу на Недељу Православља 1990. године у манастиру Светог Саве у Илајну. По личној жељи, опојали су га српски свештеници и сахрањен је у крипти Храма Светог Алимпија у оквиру манастирског комплекса. Великог христољупца и човекољупца жалио је цео род српски, али и бројни Руси, Грци, Румуни, Бугари... Прота Марјан Кнежевић спевао је стихове у његову славу. Мноштво боготражитеља и уневољених свакодневно походи манастир Илајн и добија исцељења од најтежих болести. Старац Никанор заслужио је место у Диптиху Светих - рекао је архимандрит Петар.

Старац Никанор обнављао је и крепио веру у срцима своје духовне деце, али и градио и обнављао бројне светиње: храм у родним Дивцима, конак у Какову, стари конак у Хиландару, метох царске Лавре у Сланцима... Стипендирао је богослове, обнављао библиотеке и друга душекорисна здања. Манастиру Светог Саве у Илајну, приликом освећења 1971. године, слао је копију чувене хиландарске Тројеручице и бројне благослове. Промислом Господњим, старац Никанор у њему данас почива и чини га магнетом за све православне душе света. За време столовања у Епархији аутралијско-новозеландској, данашњи Епископ ваљевски г. Милутин обновио је надгробну плочу, на којој је уклесано „блажени миротворци јер ће се синови Божји назвати“. Архимандрит Петар управо у Илајну сусрео се са личношћу великог духовника, рођеног у ваљевском крају. Старац Никанор био је образ светогорског српског монаха, закључује отац Петар, промислом Божјим на службу доведен у завичај славног хиландарског подвижника.

J.J.

Извор: Епархија ваљевска