Одржана 26. годишња скупштина Епархије канадске
У Торонту, од 8. до 10. фебруара 2008, у просторијама Црквено-школске општине Светог Саве, одржана је 26. годишња скупштина Епархије канадске.
У тродневном раду, свештеници и представници свих парохија Епархије, њих укупно 69, предвођени својим архипастиром Епископом канадским Г. Георгијем, донели су низ одлука које се односе на живот Српске цркве у Канади.
Посебан осврт нарављен је на све учесталије нападе на архијереје и свештенство Српске православне цркве, који су у Епархији канадској повезани и са одузимањем црквене имовине из окриља Епархије и Српске цркве у Нијагара Фалсу, као и са покушајима да се исто учини у једној од колонија у Хамилтону.
Као одговор на све чешће и организованије нападе на Српску православну цркву и свету веру православну, учесници Скупштине издали су јавно обраћање верницима, чији текст доносимо у целини. Скупштина је усвојила и Резулоцију чији текст у целости преносимо.
Међу духовним садржајима издвајамо изузетно надахнуто обраћање учесницима скупштине г. Зорана Костића, председника Удружења књижевника Српске.
Резолуција:
Ми, свештеници и делегати 26. годишње Скупштине Епархије канадске, сабрани при храму Св. Саве у Торонту, Онтарио, Канада, од 8. до 10. фебруара 2008, на челу са нашим архипастиром Његовим преосвештенством Г. Георгијем, упућујемо синовске поздраве Његовој светости Патријарху српском Г. Павлу и свим члановима Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.
Изражавамо велику забринутост што је, упркос свим апелима, ситуација на Косову и Метохији, и даље непромењена, што су српски народ и Српска црква и даље изложени тортурама екстремних албанских елемената и притисцима међународних и локалних институција на Косову и Метохији, које би требало да раде на заштити свих националних и државних интереса државе Србије у тој јужној српској области.
Дајемо чврсту подршку напорима оних државних структура Републике Србије, које настоје да се испоштују одредбе међународног права о заштити територијалног ингтегритета и суверентита земаља чланица међународне заједнице и о неповредивости њихових граница. Истовремено захтевамо од свих државних структура Србије и свих политичких личности да испуне своју обавезу према Уставу Републике Србије о очувању вековне српске територије Косова и Метохије као интегралног дела Републике Србије.
Истовремено изражавамо своју дубоку захвалност сталним чланицама Савета безбедности при УН, Руској Федерацији и НР Кини, као и другим земљама широм света које подржавају српски народ у одбрани његових вековних територија.
Најоштрије осуђујемо најављено сепаратистичко проглашавање независности Албанаца на Косову као и најављено једнострано признавање такве квази-државе од стране САД и неких земаља, чланица Европске Уније, као нелегитимне чинове и позивамо све државне структуре Србије да те чинове јасно и гласно одбаце и прогласе неважећим и за српски народ и српску државу необавезујућим.
Јединствено стојимо уз нашег Епископа знајући да је његов став о богослужбеном поретку и став Цркве; да његов став значи поштовање одлуке Светог архијерејског сабора да богослужбени поредак остане онакав каквог су нам пренели наши Оци. То је богослужбени поредак из којег су се благодатни дарови изливали и довели многе до положаја светитеља.
Са забринутошћу пратимо нове исхитрене потезе ка екуменизму. Екуменизам прихватамо само као наше сведочење наше Православне вере пред другим, неправославним црквама, а не као саживљавање или потчињавање Православне цркве некој другој црквеној деноминацији. Истину Православља проносиле се плејаде светитеља а многи су и животом својим запечатили своју веру. Не може се дозволити да неко олако погази те жртве.
Узносимо молитве за здравље нашег светог Патријарха и позивамо све верне да следују његовом светачком лику у резоновању о свему што је Црква.
Са жаљењем пратимо хајку на Српску цркву и на готово све њене великодостојнике од стране нецрквених и противцрквених личности, људи који ништа о Цркви не знају а стављају се у позицију судија. Хајка је добро организована и одвија се не само у Отаxбини већ и свугде где Српска црква живи и делује, до Канаде и до Аустралије.
Позивамо сав народ Божији да слуша своју Цркву и свете Оце, а не такве узурпаторе и аналфебете, а понекад и плаћенике или злобом оптерећене психопате, чије слабости користе неки центри. Одговорно тврдимо: ниједан од ових што Цркву нападају, а за чији идентитет знамо, није њен део; то су људи који стоје ван Цркве и Цркви само зло чине. Једна од црквених заповести је: јеретичке књиге не читати. И сви ови написи-напади уперени против Цркве више су него јерес, они су светогрђе.
Скупштина Епархије канадске сложно подржава епархијске власти у напорима да се одржи поредак Цркве, нарочито у колонијама где постоје отворене намере да се наметну секуларни закони у Цркви, као што су Нијагара и Хамилтон.
Изражавамо пуну подршку Привременом повереништву у Хамилтону које храбро стоји на бранику Цркве и позивамо их да и даље истрају у несебичној жртви за своју Цркву и своју веру православну.
Апелујемо на све медије и све јавне установе, у Србији и расејању, да својим деловањем не нарушавају јединство Српске цркве и српског народа и позивамо их да својим деловањем промовишу јединство Цркве и српског народа.
Свим верницима нашим поручујемо: Слушајте Оце црквене који су утврдили нашу веру и слушајте оне на којима је благодат Духа Светога, који су позвани да вам на тај пут традиције укажу. Слушајте, дакле, свештенике своје када су Црква и црквеност у питању а не самозванце без Божије благодати. По речима Св. Апостола Павла: "Слушајте старешине своје и покоравајте им се, јер они бдију над душама вашим, пошто ће они одговарати за душе ваше; да би то са радошћу чинили а не са уздисањем, јер вам ово не би било од користи" (Јев. 13, 17).
Позивамо вас, у овим тешким тренуцима, у којима су умножени и добро организовани напади на наше свете и на наше светиње, на нашу свету веру православну, да дечицу своју у храмове редовно доводите, да приђу чеда српска Господу свом Исусу Христу. Дођите као породица, да бисмо као једна велика обитељ у молитви били, да заједно од Господа иштемо спасење целом роду своме.
На крају, захваљујемо нашим љубазним домаћинима, ЦШО Св. Саве, из Торонта, на указаној љубави и гостопримству.
С обзиром на учестале нападе на архијереје и свештенство Српске православне цркве, по разним медијима, учесници 26. годишње скупштине Епархије канадске јавно се обраћају верницима овим саопштењем:
Са жалошћу, Епархијска скупштина се морала осврнути на тужну појаву блаћења и прљања свега нам светог и честитог.
Извесни појединци - мала и опскурна дружина некултурних и недобронамерних - из својих анонимних брлога, из својих скровитих јазбина, заклоњени кукавичком анонимношћу, устремила се на свештенство Епархије канадске, и шире, а најпре на Епископа ове Епархије и на сваког честитог Србина који се својим радом и доприносима у развоју Епархије канадске истакао. Колико год различити у својој простоти и злоби, заједничка им је мржња према Српској цркви. Не поштују и у својој мржњи не штеде готово ни једног епископа, па ни самог Патријарха српског. Ни један честити Владика и свештеник српски њима није добар. За њих, епископи су узрок све наше несреће. "Сви су лоши", веле.
Жалосно је колико се прљавих речи, лажи и инсинуација, нескривене мржње и чак директног позива и подстицања на насиље и линч свештенства распростире преко интернета и других медијских средстава. "Море, мотка и то ОНА! Ту нема греха!", узвикују.
Није нам намера да се бранимо, јер немамо коме и, хвала Богу, немамо ни за шта. Далеко од тога да смо безгрешни; и сваки ће од нас пред јединим Праведним Судијом за дела своја одговоре дати. Само је Бог без греха. А ми се, заједно са Апостолом усуђујемо да кажемо: Шта нама фали? ( 2. Кор. 11. глава) Ни за једног од нас није изнета ни једна конкретна оптужба. Да је имају, давно би нас њоме на суд потегли.
Но, с друге стране, знамо да често и упорно понављана лаж лаковернима и неутврђеним у вери може се учинити истином. "Лаж се пређе прими него истина", вели наша народна мудрост. Премудри Соломон нас учи да не одговарамо безумнику по безумљу његову да се не бисмо сравнали с њиме. Саветује нас да лоше људе, једноставно, избегавамо и игнорешемо. "Иђах мимо њиву човјека лијена и мимо виноград човјека безумна", (Проп, 24, 30) вели он. Али исти Премудри подстиче нас да одговоримо "безумнику по безумљу његову, да не мисли да је мудар". (Приче, 26, 5) Зато је ово обраћање наше: добронамерних и честитих ради. Имамо препуно руке паметног посла али се некад и за глупости време одвојити мора.
Свето писмо нас учи да је блажен човек "који не иде на вијеће безбожничко и у друштву неваљалих људи не сједи". (Пс, 1, 1) "Не дотичите се ничега нечиста", (Ис. 52, 11) опомиње нас пророк Исаија. И ми позивамо све верне синове и кћери свете Цркве да никаквог додира ни посла са овим несрећницима не имају; да не дозволе да их се ове прљавштине и лажи дотакну.
Попут Апостола и ми молимо Господњим речима: "Изиђите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог, и ја ћу вас примити". (2. Кор. 6, 17) "Чистима је све чисто, а нечистима и невјернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савјест. Говоре да знају Бога, а дјелима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дјело." (Титу, 1, 15 - 16)
"По плодовима њиховим познађете их", (Мт. 7, 16) говори нам Господ. Нечистота, бесрамност, непријатељства, свађе, пакости, гњев, пркоси, раздори, (Гал. 5, 19 - 20) чемерни су и опори плодови њихови. "Срце мудрога разумно управља устима његовим и додаје науку уснама његовим", (Приче, 16, 23) а "неваљалац о неваљаству говори, и срце његово гради безакоње". (Ис. 32, 6) Јер њихово баљезгање више је реч о њима самима него ли о било коме другом. "Добар човјек из добре ризнице срца својега износи добро, а зао човјек из зле ризнице срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца", (Лк. 6, 45) говори нам Господ. "Ко изнад себе пљује, на образ му пада", вели српска пословица. Зато, не дозволимо да прљави пљавштинама својим наша срца прљају. Да, по речима Апостоловим, не будемо "мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар учења, обманом људском, и лукавством ради довођења у заблуду". (Еф. 4, 14)
Све те "облаке безводне" које ветрови витлају, дрвета јесења безплодна, двапут умрла и из корена ишчупана, бесне таласе морске "који се својим срамотама пенушају", (Саборна Јудина, 1, 12 - 13) оставимо у мрачним јазбинама њиховим; довољни су сами себи. "Гле, иде Господ са хиљадама светих својих, да учини суд над свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дјела којима безбожност чинише, и за све дрске ријечи које безбожни грјешници говорише против Њега" (Јудина, 1, 14 - 15) и слугу Његових.
Одувек је таквих било и, нажалост, изгледа да ђе их увек бити. Ништа се нама, данашњима, не догађа што се нашим претходницима збивало није. Знамо ми гонитеље наше; који су јуче крв нашу тражили, траже је и данас. Ништа синови нису бољи од отаца својих. "Кога од пророка не протјераше оци ваши", (Д. ап. 7, 52) пита свети Стефан убице своје. Ни самог Бога, кад је земљом ходио, злобници штедели нису. Свакакве су му замерке износили. Говорили су да се с непризорнима дружи; с цариницима и грешницима једе и пије. "Свијету нико колаче попекао није", вели наша народна мудрост; ни Господ Бог својим ненавидницима није. "Дође Јован, који нити једе нити пије, а они кажу: Ђаво је у њему. Дође Син Човјечији који једе и пије, а они кажу: Гле, човјека, изјелице и винопије, друга цариницима и грјешницима". (Мт. 11, 18 - 19)
По природи пута којим смо се упутили и по природи призива којим смо призвани ми знамо да је нама страдање суђено. Ако Господа гонише, како нас да не гоне. Кад Његову реч не одржаше, зар ће нашу одржати? (Јн. 15, 20) "Који убише и Господа Исуса и своје пророке, и нас прогонише". (1. Сол. 2, 15)
Зато, радујемо се невољама нашим, знајуђи да су тако прогонили пророке пре нас. (Мт. 5, 12) А ове, ако уши имају да чују, и очи да виде, подсјећамо на опомену Апостолову, да се Господ не да обмањивати, "јер што човјек посије, оно ђе и пожњети". (Гал. 6, 7) Како чине, тако ђе им бити; плата ђе им се вратити на главе њихове. (Авд. 1, 15)
"Бог је праведан судија". (Пс. 7, 11) "Господ нека вас види и суди" (2. Мојс. 5, 21).
