Одржано заседање епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске

У петак 14. и суботу 15. августа 2009. године у црквеним дворанама при храмовима Св. Саве и Св. Тројице у Перту је одржано редовно заседање епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске на којој је била присутна већина представника црквено-школских општина, манастира и институција које припадају нашој Епархији.

Састанак је, као што и приличи оваквом благочестивом скупу, отпочео светом архијерејском Литургијом у цркви Светог Саве у Хајгејту. На литургијском сабрању Епископ је призвао благодат Свесветога Духа на све окупљене који је требало да учествују у раду заседања.

На почетку радног дела састанка Епископ се, у својој поздравној речи, темељно осврнуо на постојеће стање црквено-школских општина и парохија, а увид Његовог Преосвештенства у стање у којем се наша целокупна Епархија налази, показао се као заиста дубокуман и заснован на чињеницама. Наиме, Епископ је сваку парохију и општину лично обишао и по неколико пута те је, водећи разговоре са њиховим представницима, стекао праву слику ствари.

Састанак је заиста и у правом смислу био благословен јер се током рада показало да и међу свештенством и црквено-школским општинама постоји братска хришћанска љубав и узајамно поштовање. Све је текло у складу са дневним редом, а право на сугестије, коментаре, критике и предлоге имали су сви на једнак начин.

Нарочито је истакнута потреба да се јавности разјасни питање оснивања Епархијског имовинског јемста. Јер, многи су се из јавног живота српског народа нашли позвани да, без правог познавања ствари, тумаче оснивање овог јемства те да на груб и понижавајући начин критикују своју Цркву. Дакако, разлога за критику се увек може наћи, али тек пошто се сагледа право и чињенично стање ствари. А чињеница је да Епархијско имовинско јемство (Serbian Orthodox Church in Australia and New Zealand, Properties, Ltd) није "повереништво" у оном смислу које укључује и појам власништва над имовином већ је то Повереништво које се у правном језику ове државе назива компанијом, а у нашем црквеном језику Епархијски управни одбор. Ово Имовинско јемство основано је због набавке нових имања за Епархију, поједине мисионарске парохије (нпр. у Ливерпулу) и манастира (нпр. у Талонгу) и чува их у поверењу да не би дошло до злоупотребе, односно раскола и распарчавња. Дакле, крајњу реч овде има Епархијски савет, односно она лица која су од стране Савета изабрана за Епархијски управни одбор.

Новоизабрани и постављени чланови Епархијског управног одбора су протојереј-ставрофор Чедомир Видеканић, архијерејски заменик; г. Слободан Тошић, потпредседник; г. Петар Козлина, благајник; г. Стеван Р. Илић, саветник; ђакон Бранко Босаничић, секретар; чланови: архимандрит Лазар (Царан), протојереј-ставрофор Милан Милутиновић, протојереј Саша Радоичић, г. Милан Прокић, г. Жељко Грбић и г. Јанко Николић. Чланови заменици су протојереј-ставрофор Љупко Чубриловић, протођакон Горан Ћећез, г. Свето Михајловић и г. Никола Лукић.

У састав Надзорног одбора изабрани су: ђакон Теодор Соколовић, председник и чланови: г. Коста Недељковић и г. Милован Цикота.   

Веома је важно нагласити и то да је на наведени начин постигнут склад између литургијске структуре Цркве и оне формално-правне, с тим да је канонски постављени епархијски архијереј, као и на литургијском сабрању, по својој дужности увек на челу сваког епархијског тела и сабрања. Заиста, ни једна црквено-школска општина, нити иједно имање не би постојало да није било свете Цркве која је, у љубави, молитвено сабирала и окупљала наш народ, који је потом прилагао и градио све што је било потребно за нормалан духовни живот, а Црква је исто сачувала као што чува и само  своје канонско устројство.

Поред наведеног, истичемо да је ово био први пут и, стога историјски дан, када су на заседању Савета учествовали представници новооснованог Омладинског покрета наше Епархије. Господин Јанко Николић, млади правник из Мелбурна, као њихов представник, изабран је и за члана Епархијског управног одбора.

Надамо се да ће укључивање наше омладине у највише тело Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду подстаћи и друге да се, са својим од Бога добијеним талентима, још активније укључе у рад свете Цркве како бисмо у сваком смислу напредовали и, по речима светог апостола Павла, достигли „меру раста висине Христове".

Из Епархијске канцеларије

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска