Одржан V Међународни научни скуп у организацији Високе школе - Академије СПЦ за уметности и консервацију

У суботу, 29. октобра 2011. године, у Светосавском дому при Спомен-Храму Светог Саве, на Врачару, одржан је у организацији Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију из Београда, пети по реду међународни скуп на тему Мозаички  живопис и монументална архитектура. Покровитељ скупа било је Министарство вера и дијаспоре Републике Србије.

На отварању научног скупа Декан Академије протојереј-ставрофор др Радомир Поповић у поздравном слову је истакао да се сваке године задатак Академије испуњава када се окупи на десетине стручњака и научника, да на различите теме дискутује и предлаже нова решења. Пети по реду међународни скуп од 2007. године до данас, јесте доказ да Академија своју мисију испуњава и умножава своје таланте, како би оне које образује могла да пусти у свет да се креативно и самостално изражавају стварајући живопис и рестауришући оно што је зуб времена начео. Тема скупа је актуелна и била је потреба да се каже и истакне какве су могућности на пољу мозаичког живописа у Србији, али и у свету, како би се – без икаквог прејудицирања – предложила нека потенцијлна решења и искуства из историје. На крају, Декан се захвалио управи храма Светог Саве на уступању простора Светосавског дома и старешини протојереју-ставрофору Радивоју Панићу, и Министарству вера и дијаспоре Републике Србије.
Скуп је замишљен као својеврсни триптих. Први део конференције се односио на касноантичко и ранохришћанско, а други на византијско наслеђе, док је трећи део скупа био посвећен савременом мозаику.

Председавајући првом сесијом био је Горан Јанићијевић, а први говорник био је др Жељко Ђурић, проф. Догматике на Високој школи СПЦ за уметности и консервацију, који је тему Есхатолошка структура живописа на мозаицима Константинове и Јустинијанове епохе, обрадио сучељавајући неколико теорија из историје уметности. Затим је гђа. Маја Живић из Народног музеја у Зајечару говорила на тему Монументална архитектура и подни мозаици у касноантичкој палати Феликс Ромулијана. О појави шкољке на равенским мозаицима говорила је Милена Сајц која већ дуги низ година проучава утицаје касноантичког наслеђа на ранохришћанску уметност. Сузана Ђуровић, дипломац Института Грегорианум у Рим имала је запажено предавање на тему Подни мозаик аквилејске базилике. Затим је ђакон Ивица Чаировић фокус интересовања са италијанског тла померио на сам север темом Мозаици у вилама у Римској Британији у IV веку – одлике и функција.

Друга сесија, којом је председавао ђакон Ивица Чаировић, односила се на византијско наслеђе и започела је предавањем проф. Јоргоса Кордиса, са Православног богословског факултета у Атини под називом The Orthodox Painted Church аnd the Ecclesiological Function оf тhe Icon. Проф. Кордис је истакао функцију иконе, односно фреске, и покушао да је постави у односу на архитектуру. У потрази за решењима, проф. Кордис је покушао да пронађе меру између верника, иконе и архитектуре храма. На предавање госта из Грчке, надовезао се проф. Михаи Коман, са Православног богословског факултета у Букурешту темом Byzantine Monumentality in Medieval Moldavian Mural Paintings. Реферат проф. Комана био је подељен у два дела – у првом је разматрана функција иконе у монументалном сликарству са посебним освртом на сам појам монументално, а затим у другом делу излагања истакнуте су одлике молдавских фресака у односу на архтектуру храмова. Проф. Тодор Митровић са Високе школе СПЦ за уметности и консервацију говорио је на тему Икона између четкице и наковња: Средњовековне сликарске технике у улози носиоца значења, а затим је проф. Горан Јанићијевић са Високе школе СПЦ за уметности и консервацију говорио о претпоставкама мозаичког живописа данас на примеру храма Светог Саве на Врачару, са посебним освртом на могућа иконографска решења. После две сесије, развила се бурна и делотворна дискусија о месту иконе у савременом свету, али и о опасностима које модеран човек може да унесе у иконографију.

Трећа сесија, којом је председавао Тодор Митровић – Савремени мозаик – започела је предавањем проф. Зорана Граовца са Факултета ликовних уметности, у Београду на тему Мозаици од природног камена (искуства са Факултета ликовних уметности), а затим се проф. Синиша Жикић са Факултета примењених уметности, у Београду надовезао темом Континуитет универзалних вредности: Савремени урбанизам и савремено подно мозаичко сликарство у Нишу. На тај начин присутни су могли да имају увид у мозаичко живописање на двема академијама уметности у Београду и са потенцијалима студената. Треће предавање одржао је Зоран Михајловић, проф. Мозаика на Високој школи СПЦ за уметности и консервацију, на тему Младен Србиновић кроз индивидуално и колективно стваралаштво. Затим је Дарко Пламенац говорио на тему Консервација и израда црквених мозаика проф. Стојадина Петковића. Последњи говорник била је  Мирјана Милић, проф. Консервације мозаика на Високој школи СПЦ за уметности и консервацију, са темом Стилске могућности савременог мозаичког живописа.

На крају је дискутовано о савременом мозаику на Истоку и Западу, размењена су искуства међу професорима, а посебно је било речи о раду Марка Рупника, са становишта искустава студената, који су похађали његову школу. Проф. Предраг Ристић истакао је традиционлану вештину изградње купола у православним храмовима у односу на фрескописање истих.
Зборник са радовима са петог међународног скупа у организацији Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију биће објављен у првој поливини 2012. године.

Извор: Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију