Одржана изложба радова Женске секције ВДС -а
И ове године Женска радне секције при Верском добротворном старатељству Архиепископије београдско-карловачке организовала је добротворну изложбу својих радова. Изложба је одржана 25. и 26. јуна 2011. године у свечаној сали Патријаршије у Београду. Приход од продатих радова намењен је за црквено народној кухињи при ВДС -у и део за набавку неопходног материјала за рад Секције.
Отварајући изложбу јереј Владимир Марковић секретар ВДС -а је прво изразио топлу захвалност Богу “на љубави која нас је окупила тако да заједно са ауторима ручних радова можемо поделити радост гледајући њихове задивљујуће рукотворине. Радује и на овој изложби да се код наших жена увек запажа тежња ка светом, сакралном.
Задивљује како ова техника пачворка, која се сматра страном у нашој средини, може да се примени на православан начин.Ово је сигурно прави пример да ми можемо усвојити технике које долазе са стране и дати им наш православни печат. А Бог управо то од нас очекује, да као део савременог света у њему зрачимо светлост Православља” рекао је између осталог јереј Владимир Марковић и позвао дечији хора цркве Светог Архангела Гаврила “Гаврилчић” да отпева једну песму.
Звонки дечији гласови су отпевали ”Хвалимо те Христе Боже драги“ а потом се присутнима обратила госпођа Аника Марковић која већ седам година води Радну секцију која окупља око петнест жена које редовно, сваког петка у просторијама ВДСа раде скоро све ручне радове: вез, штикање, гоблене, торбице, иконице, каширање... Госпођа Аника је као дугогодишњи уредник рубрике “Практика” у “Практичној жени” и неколико других женских часописа, отпочела свој ангажман у Секцији с жељом да на добровољној бази пренесе другима тада, код нас, мало познату технику пачворка.
“Ово је наша пета изложба, а основна тема је ручни рад у техници пачворка (patchwork).То је техника коју познају жене на свим континентима.Суштина је да се научи техника рада, како се уклапају делови текстила, популарно “крпице”, и да се та техника користи на креативан начин. Пачворк се углавном ради с памуком, а ми смо радили и с чистом свилом што има посебну вредност. Жеља нам је да направимо “српски пачворк”, да у примени ове технике користимо мотиве наше православне духовности и традиције. То би могао бити наш бренд, ручни рад који је савремен и препознатљив. Сви радови се раде заједно и ја се захваљујем члановима Секције на труду и сарадњи и престављам вам их“, рекла је између осталог госпођа Аника окупивши око себе чланове Секције.
Сваки од изложених радова као да је имао своју сопстевну причу. Комадићи текстила, умешно повезани применом ове технике, уместо да буду одбачени добили су “нови живот “ и сврху у покривачима за децу, јастуцима, прекривачима, торбицама... Препознајемо у томе и једну невидљиву нит која повезује чланове Женске радне секције, а то је жеља и потреба да се у молитви и с љубављу, као што су то некад радиле наше мајке, баке и прабаке својим рукама, стрпљиво бод у бод, уради нешто лепо и корисно. А све што се ради с молитвом Богу и љубављу ради се с благословом и напредује “као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време ” што даје наду да ће уз Божију помоћ на једној од следећих изложби Женске радне секције ВДС-а бити и ручни рад “српски пачворк”.
Извор: ВДС
