Опанак се још једном позлатио

У Ваљеву је минулог викенда одржана регионална фолклорна смотра „Златни опанак" на којој је потврђено да српски фолклор, игре, песме и костиме има ко да чува од заборава

На својеврсном сајму чувара народног блага, ваљевском „Златном опанку", протеклог викенда учествовало је 60 играчких и 40 певачких група из свих крајева наше земље, из региона, као и дијаспоре. Више од 5.000 учесника имало је 300 наступа у старој градској чаршији Тешњар, на Тргу Живојина Мишића и у Културном центру где су на најбољи начин приказали оно што је најстарије, најтрадиционалније и најквалитетније у нашем етнонаслеђу.

Видели су Ваљевци и бројни гости у протекла три дана готово све игре из Србије, из сваког њеног региона, дела па и махале. Чуле су се песме „ојкаче", старо двогласно певање које народ зове „из вика', али и „гангање". Наступи изворних певачких група по многим проценама додатно су обележили овогодишњи „Златни опанак". Извођачи су били ветерани, пољопривредници, занатлије, али и машински инжењери и тинејџери. Звуци старих и скоро заборављених песама са простора Баније, Крајине, Херцеговине, Војводине, слива Мораве, Косова и јужне Србије. Да је више него задовољан што у нашој земљи има оваквих манифестација и дешавања за „Политику" је потврдио и Радојица Кузмановић, директор професионалног фолклорног ансамбла „Коло", и члан жирија на „Златном опанку". Он каже да се у Србији организовано народним играњем и певањем бави више од 350.000 грађана од најмлађих до ветерана.

- Мало је земаља у свету у којима је народ толико окренут својој традицији и због тога треба да будемо јако задовољни. Међу посебним квалитетима фестивала „Златни опанак" је учешће великог броја ансамбала из региона и дијаспоре- каже Кузмановић.

Владимир Шушић, вођа певачке група „Звуци камена" из Новог Сада, вели да је са својим другарима после паузе од годину дана и претходна три узастопна тријумфа са задовољством поново на „Златном опанку". Наступили су са „Бројаницом из Поповог поља" из Херцеговине која се пева „гангањем".

Миленко Праћа, инжењер машинства из Крања, члан је изванредне певачке групе „Брдо код Крања", а назив групе није случајан, јер њихови преци потичу из брда у околини Санског Моста у Босни. Миленко каже да су „козарачку контру" и остале песме које имају на репертоару скинули са старих снимака које су добили из етномузиколошких кућа из Србије. И средњошколци Марко Мијатовић, Александар Илић и Снежана Савић су на фестивал стигли из Словеније, односно у саставу КУД „Младост" из Љубљане. У Ваљево су се представили играма са Косова, и то врло успешно. Објаснили су да уз дружење осећају да их је на тај избор приволела и генетика, јер иако су рођени у Словенији корени њихових родитеља су из Србије. Будући фармацеут Александар Петрушић из КУД „Абрашевић" из Крагујевца каже да је почео да игра са шест година и да га не може ништа тако добро и позитивно испунити као тренутак када обуче ношњу својих предака.

Победници из Лепосавића

Након завршног концерта жири осмог фестивала српског фолклора у Ваљеву највише признање - статуу „Златни опанак" и новчани износ од 100.000 динара доделио је КУД „Копаоник" из Лепосавића, за укупан утисак који је оставило током свог наступа - од игре, песме до костима. Друга награда - „Сребрни опанак" припао је друштву за очување српског фолклора „Абрашевић" из Крагујевца, док је „Бронзани опанак" однет у витрине КУД „Бранко Цветковић" из Новог Сада.

Извор: Политика