Опело и сахрана др Душана Батаковића
Одлазак великог родољуба и интелектуалца
Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, а по жељи породице Батаковић, Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован, уз саслужење свештеног клира Архиепископије београдско-карловачке и Епархије славонске, обавио је 30. јуна 2017. године на Новом гробљу у Београду опело новопрестављеног др Душана Батаковића, директора Балканолошког института САНУ.
Сахрани су присуствовали многобројне колеге и пријатељи као и велики број личности из културног и јавног живота Србије, између осталих: престолонаследник Александар Карађорђевић са породицом, бивши председник Србије г. Борис Тадић, председник Српске академије наука и уметности академик Владимир Костић, министар културе Владан Вукосављевић, драмски писац Душан Ковачевић и многи други. Од Душана Батаковића су се пригодном беседом опростили рок критичар Петар Поповић, Преосвештени Владика славонски г. Јован и историчар др Војислав Павловић.
Душан Т. Батаковић рођен је 3. априла 1957. године у Београду, упокојио се 27. јуна 2017. године. Био је српски историчар и дипломата, директор Балканолошког института САНУ и некадашњи амбасадор СРЈ, СЦГ и Србије у Грчкој (Атини), Канади и Француској.
Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1982. године, где је и магистрирао 1988. године. Докторске студије (1991-1996) завршио је на Сорбони у Паризу (Université de Paris - Sorbonne, Paris IV) где је у јануару 1997. године докторирао (summa cum laude) с тезом „Француска и стварање парламентарне демократије у Србији 1830-1914.” (La France et la formation de la démocratie parlementaire en Serbie 1830-1914).
У Историјском институту радио је од 1983. до 1992. године, када прелази у Балканолошки институт САНУ. Члан уредништва Књижевне речи (1985-1989), Задужбине (1990-1994) и Књижевних новина (1991-1998). Члан Управног одбора Српске књижевне задруге, и члан Председништва СКЗ (1996-1999).
Од априла 1998. године на Филозофском факултету у Београду предаје Увод у историјске студије и Општу историју новог века. После мандата амбасадора у Грчкој (2001-2005), Батаковић је у јулу 2005. године именован за саветника председника Србије, а у октобру исте године изабран за директора Балканолошког института САНУ, главног уредника годишњака Balcanica и посебних издања Института.
У септембру 2008. године изабран је изабран и за председника српског комитета Међунородне асоцијације за проучавање југоисточне Европе (AIESEE). Члан Државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије од новембра 2005 до јула 2007. године. Батаковић је у јулу 2007. године, указом председника Србије, именован за амбасадора Србије у Канади, а у јануару 2009. године за амбасадора Србије у Француској. Шеф делегације Србије при Међународном суду правде у Хагу (2009-2011). Уз серију предавања на више европских и америчких универзитета, Батаковић је, у оквиру Фондације за европску историју и цивилизацију (La Fondation pour une histoire de la civilisation européenne), са седиштем у Паризу, био представник Балкана у жирију за Европску награду из историје (1995-2000).
Батаковић је објавио и приредио већи број књига (монографија, зборника чланака, мемоара и грађе) и преко стотину научних радова. Његова истраживања посвећена су српско-албанским односима, проучавању утицаја религије и идеологије на балканске и јужнословенске национализме, европскиим оквирима српске историје, француско-српским односима, као и утицају комунизма на развој Србије. Његова синтеза о прошлости југословенског простора (La Yougoslavie : nations, religions, idéologies) у списку је литературе на основним и постдипломским студијама на француским универзитетима, као и на франкофонским универзитетима у Швајцарској, Белгији и Канади.
Нова историја српског народа, (Београд, 2000), коју је Батаковић приредио и написао уз сарадњу још тројице српских историчара, преведена је најпре на корејски језик 2000. године у Сеулу, а на француски 2005. године (Histoire du peuple serbe). Приредио је за штампу Мемоаре армијског генерала Панте Драшкића и Дневник из балканских ратова српског посланика у Петрограду, Димитрија Поповића. Уз монографије на француском језику (Kosovo. La spirale de la haine; Kosovo. Un conflit sans fin?), у међународној литератури су редовно цитиране и његове монографије на енглеском језику: The Kosovo Chronicles као и историја босанско-херцеговачких Срба (The Serbs of Bosnia and Herzegovina. History and Politics). Аутор документарне телевизијске серије Црвено доба, историјског серијала у пет наставака, Батаковић је, уз сарадњу млађих историчара, кроз бројна сведочења жртава и њихових потомака, обрадио феномен црвеног терора, комунистичких злочина у Србији и Црној Гори (1944-1947). Од марта 2009. до децембра 2012. године био је амбасадор Републике Србије у Француској. Године 2010. Батаковић је изабран за члана Светске академије уметности и науке World Academy of Art and Science (WAAS). У фебруару 2013. године Батаковић је поново изабран за директора Балканолошког института САНУ (биографија, извор: Википедија).
