Опроштајни говор Епископа Константина на опелу о. Силвестра

Оци и браћо, Уважени поштоваоци блаженоупокојенога свештеноархимандрита Силвестра, Ми се данас опраштамо од првога пароха берлинске парохије, који је верно служио Богу и своме роду као парохијски свештеник непуне две деценије свога живота, а затим као парох у пензији, до упокојења, наставио да сведочи речју, а посебно делом оданост својој Светосавској цркви.

Време службовања о. Силвестра у Берлину ни по чему није било лако. Прва генерација такозваних гостујућих радника, која се тих година населила у Берлину, у највећем броју је била незаинтересована за веру, а међу њима  био је и не тако мали број оних који су били непријатељски расположени према Цркви. У таквим условима, организовати црквену општину и активни парохијски живот, у средини где је вековима била присутна организована црквена структура католичке и евангеличке цркве, раван је подвигу апостолском.

Блаженопочивши архимандрит Силвестар, рођен је у Београду 14. децембра 1928. године. Као дечак Нинко, одрастао је и васпитан по сводовима храма Божијег. Причао Нам је да се увек радо сећа како је чтецирао блаженопочившим патријарсима Варнави и Гаврилу, као и светоме Николају епископу жичкоме. Благољепије на светим богослужењима определило је младога Нинка да 3. августа 1952. године у Пожаревачком саборном храму прими монашки постриг и свештенођаконски чин из руку блаженопочившег епископа браничевскога Хризостома. У чин протођакона произведен је на празник Светога Саве 1970. године од блаженопочившег Патријарха Германа. Као ђакон и протођакон саборне цркве, посебно је исказивао љубав према благопљепију у храму.

Велики број младих интелектуалаца, који су у то време студирали на разним факултетима, међу којима има и универзитетских професора, као и књижевника, инжињера, архитеката, и др. прошли су обуку чтеца код јерођакона и протођакона  Силвестра. По добијању канонског отпуста за западноевропску епархију, рукоположен је у чин јеромонаха-протосинђела 26. септембра 1970. године у храму Свете Тројице у Бањалуци, од блаженопочившег епископа Андреја, тадашњег епископа бањалучкога, а по молби надлежног дијецезана Епископа Лаврентија. По рукоположењу у презвитерски чин постављен је за пароха у Берлину, остајући на тој дужности до краја 1989. године, када је пензионисан као парох берлински, предавши парохијску дужност младом свештенику јереју Драгану Секулићу, који је дошао у Берлин из шабачко-ваљевске епархије.

Као парох берлински, о. Силвестар је организовао црквену општини и парохију, сагласно са Уставом Српске православне цркве. Време његовог службовања у Берлину, уверени смо, памтиће многи, који су у то време упознали вредности хришћанског живота, међу којима има видан број оних који су крштени у зрелим годинама. Као парох у Берлину био је принуђен да онима који услед непознавања устројства Цркве, а под утицајем начина размишљања у југословенским клубовима, објашњава разлику између клуба и Цркве, наглашавајући да су политичке странке и идеологије пролазног карактера, а само је Црква вечна. Када је разрешен парохијске дужности и упућен на остварење превремене пензије, није себе сматрао незамењљивим, него се покорио одлуци надлежног Архијереја, а ради својих духовних потреба, као свештеномонах, радо је одлазио код браће Грка у њихов храм, где је одликован и чином архимандрита од Митрополита Агвустиноса 2002. године. Ово одликовање потврђено је и Одлуком Светог архијерејског синода 10. јануара 2003. године.

Блаженопочившег о. Силвестра упознали смо као млади богослов 1962. године, као ђакона саборне цркве. Као млади јеромонах, сазнали смо за одлазак о. Силвестра у Берлин за пароха. Ускоро по доласку о. Силвестра у Берлин, међу младим теолозима причало се како протосинђел Силвестар са апостолском ревношћу организује црквени живот за припаднике Српске праволсавне цркве у граду, чије име је било симбол великог страдања не само српског народа, него и других народа у току другог светског рата. Међу сарадницима о. Силвестра у Берлину било је више младих теолога, међу којима има и професора Богословског факултета.

Као млади Архијереј затекли смо протосинђела Силвестра у Берлину, као пароха у пензији. Приликом Нашег првог архијерејског служења у Берлину сачекао Нас је протосинђел Силвестар и на нашу молбу дао обећање, да ће приликом сваког нашег доласка у Берлин, радо саслуживати са Нама, што је у потпуности испоштовао, када је био у овоме граду, па чак и у време када је због здравствених разлога за њега то изазивало велики напор. Зато као надлежни Архијереј желимо да му се и овом приликом захвалимо на показаној ревности и поштовању црквеног реда и поретка.

Опраштајући се данас од свештеноархимандрита Силвестра, као надлежни Епархијски Архијереј, желимо да му се захвалимо, за пожртвованост коју је исказао приликом организовања црквене општине и парохије у Берлину, у тешка времена, када је међу многима, који су у зрелим годинама упознали хришћанске вредности живота владало уверење, да ће земаљски рај, прокламован од тоталитарног безбожног система потрајати вечно.

Исказујући нашу захвалност блаженоупокојеном свештено-архимандриту Силвесту, одајемо наше признање и свима онима, који су својом подршком, првенствено исказиваном сведочењем свете вере православне, дали свој допринос да црквена општина и парохија у Берлину опстане у тешка времена и да настави своју мисију за будућа поколења.

И на крају упутимо своје молитве Господару живота, да вернога свога служитеља свештеноархимандрита Силвестра упокоји тамо где нема ни туге ни плача нити уздисаја, него где је живот вечни.

Бог да му душу прости и помилује.

Извор: Епархија средњоевропска