Орден Светог Саве „Православној речи“ из Новог Сада

Поводом 25-годишњице плодотворног рада Издавачке куће Православна реч из Новог Сада, њеном директору г. Зорану Гутовићу 15. децембра 2017. године уручен орден Светог Саве другог степена.

У оквиру свечаности у Матици српској у Новом Саду представљена је студија Јеванђељски мотиви у епским народним песмама, аутора протојереја-ставрофора др Сава Б. Јовића. О књизи су говорили: Његово Преосвештенство Епископ бачки проф. др г. Иринеј, председник Матице српске проф. др Драган Станић, управник Библиотеке Матице српске песник Селимир Радуловић и аутор. 

Владика Иринеј је, између осталог, казао да оваква студија представља велико духовно освежење, али и попуњавање једне празнине како у црквеној тако и у општекултурној књижевности. -Књига није само теолошког карактера, није само педагошког, него и књижевног, казао је владика Иринеј и додао да је главни ток поезије књиге Јеванђељски мотиви у епским народним песмама хришћански, православни и светосавски.

-Важно је препознати те мотиве, што је аутор и учинио, указати на њихов значај у процесу васпитавања наше деце и омладине. Изложено је исцељујуће и отрежњујуће, спасавајуће дејство Јеванђеља Христовог, које смо кроз дуги низ поколења и столећа упијали са гусала и из ових стихова. Ова поезија је сведочила Христово Јеванђеље и подражавала је онај надахнути, богонадахнути текст Јеванђеља тако што је његов дух верно преносила, навео је епископ Иринеј. 

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је казивао о значају епске народне поезије и наше Свете Цркве и њених манастира и богомоља, које су биле стожер духовног идентитета. -Прва наша идентификација у светским оквирима била је управо народна поезија, и то траје до дана данашњег, казао је г. Станић и то поткрепио мотивима и цитатима из књиге аутора проте др Сава Б. Јовића, а затим се осврнуо на данашњи тренутак: 

-Када говоре они који би да се обрачунају с народним духом, с народним идентитетом, веома често казују нешто што је неистина: да је наша народна поезија, наводно, идеализовала своје јунаке. Међутим, она то никад није чинила. И кад се говори о Немањићима, никад се не мимоилазе представе о њиховој грешности, но, истовремено када се излаже њихова грешност, показује се и механизам којим ми ту грешност можемо да превазиђемо и уздигнемо се до праштања, које је можемо добити од Господа Бога, и до једног вишег облика постојања. И то како важи за човека појединачно, важи и за читаве народе. 

Управник Библиотеке Матице српске, књижевник Селимир Радуловић се питао: Да ли може бити лепше и изазовније теме од оне да се пише и говори о томе да се реч развила без остатка, до дна, до краја, реч која нас изнова суочава са величанственом дикцијом и ванредном силом епске народне песме, са десетерским припојасом о којем је и најсловеснија Српкиња и Европљанка свога времена, наша Исидора Секулић, записала да је то песма створена за израз високих духовних потреба, за реликвијску мисао и очишћен бол да у њој, наш народни језик, како она каже, свира, слика и куће гради?

-Готово из сваког ретка књиге Јеванђељски мотиви у епским народним песмама изнедрује се ауторова љубав за ту дивну мелодију која нас је знала соколити за наше народно бесцен- благо, чврсту стену, која се ни при најјачој бури не одваљује и не пада у море... Ова књига је дар души нашој и камен који јој је њен аутор положио на небесима. На свакој њеној страници смештен је невидљиви вектор који нас усмерава ка кристалном замку на небесима, ка красном колу звезда, ка сводовима дивним и цветовима мирисним, говорећи да је наш епски народни глас,  и све што имамо и сва блага наша - Очево благо.

На крају се уваженој публици обратио и аутор протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, захваливши Епископу бачком на речима исказаним о овој студији, као и уваженим представницима Матице српске, чувене српске куће која скоро два века, попут куле светиље на морској пучини, нашем народу указује на просветни и национални пут, притом истрајавајући у свом непоклеку и достојанству:

-Вечерас бих, поред захвалности коју Вам свима упућујем, желео подсетити да је наша дужност да епске народне песме, које су вековима биле чуване и очуване - управо због тога што су у себи имале естетску и моралну вредност непролазног карактера - и ми пренесемо нашим потомцима. Познато је да народна поезија данас тешко налази пут до младих нараштаја. Мој скромни допринос - због чега она може бити увек актуелна - јесте препознавање у њој јеванђељских порука које су вечно живе и тичу се сваког од нас понаособ.

-Наиме, хришћански мотиви дочарани кроз упечатљиве песничке слике, подсећају нас на вечна питања добра и зла, на љубав према Богу и ближњем, на покајање, праштање, на истрајно сведочење наше вере, усмеравајући нас на пут преображења и обожења. Иако нам се чини да је тешко у овом времену бити на страни узвишеног, доброг и човечног, епске песме нас охрабрују и подсећају да то никада није било лако, а ипак се истрајавало, истакао је прата Саво Јовић и додао:

-Будимо поносни на сопствену културну историју у којој епска песма заузима један значајан део. Али не можемо пренебрегнути одговорност и обавезу коју тај понос захтева – а то је да епским народним песмама, које, по речима Милоша Ђурића, „с Богом почињу и конци им се о небо везују“, помогнемо да и даље, попут „ватрених птица од нараштаја ка нараштају“, наставе да лете и пробуде у свакоме читаоцу оно што је племенито и непролазно.

После представљања студије наступио је свечани тренутак када је Епископ бачки г. Иринеј уручио директору Издавачке куће Православна реч г. Зорану Гутовићу орден Светог Саве другог степена.

Владика Иринеј је истакао да је Издавачка кућа Православна реч у потпуности оправдала име које носи објављивањем капиталних и значајних дела изузетне садржине чиме је пружила велики допринос очувању нашег духовног бића, наше културе и историје. Владика је потом г. Гутовићу уручио орден Светог Саве који се, како се наводи у одлуци Светог Архијереског Синода Српске Православне Цркве коју је прочитао протојереј Владан Симић, додељује Издавачкој кући Православна реч поводом 25-годишњице њеног постојања, а у знак признања за допринос у очувању традиције и промоцију културне баштине нашег народа као и за несебично помагање изградње Спомен-храм Светог Саве на Врачару.

Примивши високо одлковање Српске Православне Цркве г. Гутовић је рекао: -Велика ми је част и радост што сам данас из Ваших руку, Високопреосвећени Владико, примио високо одликовање наше Мајке Цркве, орден Светог Саве, којим је Православну реч, на Ваш предлог, одликовао Свети Архијерејски Синод. Хвала Вам, Ваше Високопреосвештенство, на изреченим лепим речима које обавезују мене као директора Православне речи, али и моју породицу и све сараднике да још преданије радимо.

-Када се осврнем уназад и погледам пређени пут Православне речи од 25 година плодног рада, ништа друго не могу рећи сем захвалности Господу Богу што је увек био са мном, са мојом породицом, са мојим сарадницима и свесрдно нам помагао. Слободно могу речи да све што смо урадили - учинили смо уз Божју помоћ. Још као дете чуо сам речи Светог апостола Павла да нам не досади чинити добро и касније сам се у животу трудио да их испуним и зато сам неизмерно захвалан Господу ако сам у томе бар делимично успео, пореучио је г. Гутовић и додао:

-Овај орден све нас који смо ангажовани у Издавачкој кући Православна реч обавезује да будемо још бољи. Да истрајније служимо Богу, својој светој Цркви и српском роду, да останемо чврсти и непоколебиви на путу добра, љубави, истине, правде и милосрђа, јер знамо да ћемо се спасити само у Цркви Христовој, чинећи добро и помажући једни другима. Моју захвалност данас упућујем писцима, песницима и научним радницима, дакле свим ауторима чија смо дела објављивали и захваљујући којима је Православна реч постала препознатљива.

-Вас синовски молим, Високопреосвећени Владико, да моју благодарност, затим благодарност моје породице, супруге Даниеле, деце Николине, Наташе и Вука који ми увек помажу и радују се сваком мом успеху, као и благодарност свих мојих сарадника пренесете Његовој Светости Патријарху српском и члановима Светог Архијерејског Синода који су нас удостојили овог високог црквеног одликовања. Захваљујем и вама драги сродници и  пријатељи који данас са мном делите ову велику радост. Хвала вам свима, речису којима је г. Гутовић завршио своју беседу благодарности.

Међу многим ствараоцима, сарадницима и ауторима чија дела су објављивана у Православној речи, и поред свештенства новосадског намесништва, свечаном догађају су присуствовали: протојереј Небојша Тополић, Живорад Ајдачић, председник Културно-просветне заједнице Србије; академик Матија Бећковић; Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник компаније Новости; књижевници Зоран Костић из Републике Српске, Мирјана Булатовић из Београда, драмска уметница Биљана Ђуровић, као и многи културни посленици Новог Сада и Београда.

РТВ Војводина и РТВ Беседа забележиле су овај догађај, а прилог ће, захваљујући Беседи, бити емитован у Верском мозаику.

У музичком делу програма песме Књигу пише турски цару, Тешко жали на истоку сунце и Са Косова зора свиће, које је певала млада Катарина Гојковић, употпуниле су својеврсно епско и књижевно вече обојено косовско-метохијским бојама.

Зорица Зец