Основано Удружење "Захарије Орфелин"

У Вуковару је 30.јанура 2009.године одржана оснивачка скупштина Удружења "Захарије Орфелин". За председника је изабран чтец Витомир Ђермановић, а за чланове Управног одбора: ђакон Горан Тодоровић, те студенти Теологије Јован Секулић, Срђан Секулић и Марко Радмановић. Иницијатива је управо и потекла од ових младих људи који желе да сачувају успомену на познатог Вуковарца , истакнутог српског песника, историчара, бакроресца, барокног просветитеља, гравера, калиграфа и писца уџбеника.

"Идеја за оснивање овог удружења била је да наше историјске личности које су биле пример и путоказ рода нашег не падну у заборав као што је овај великан заборављен од нас Вуковараца. Оснивањем Удружења желимо на неки начин подигнути споменик том великану како би се његово име у граду поново спомињало", рекао нам је председник новооснованог Удружења Витомир Ђермановић. "Захарије Орфелин се данас рађа из заборава и немарности", додао је Ђермановић и истакао да је циљ новооснованог Удружења очување хришћанске културне баштине, вере, традиције и културе српског народа на овом простору.

Оснивачкој скупштини Удружења "Захарије Орфелин" присуствовали су представници Српске православне цркве, Конзулата Републике Србије у Вуковару, заменик жупана Вуковарско-сремске жупаније Јован Ајдуковић, председник Заједничког већа општина Драган Црногорац , доградоначелник Вуковара Светислав Лађаревић и прочелник за друштвене делатности Златко Хегедуш . Уз честитке на оснивању Удружења сви су обећали и подршку у будућем раду.

Захарије Стефановић Орфелин рођен је у Вуковару 1726. године, а умро у Новом Саду 1785. године. Као песник, он је најзначајнија појава у српској поезији 18. века. Написао је десетак дужих песама, од којих је најзначајнија Плач Сербији (1761), у две верзије, народној и црквенословенској. То је антиаустријска, антиклерикална, бунтовничка песма. Поред Доситеја Обрадовића, Орфелин је један од најизразитијих иноватора међу српским писцима. Његов Славеносербски магазин који је изашао у Венецији, 1768. године први је покушај часописа код Јужних Словена и прва наша световна, грађанско-просветитељска књига.

Најопсежније Орфелиново дело је Житије Петра Великог из 1772.године , прва словенска монографија о руском цару, у чијем је лику приказао идеал просвећеног монарха, јунака филозофске мисли 18. века. Орфелин је и аутор је првог српског буквара из 1767. по којем су училе бројне генерације деце.

П.П.Азап