Освећен храм Светог Петра дабробосанског у Војковићима

Његово Високопреосвештенство Митрополит даборобосански господин Николај у недељу, 14. септембра, обавио је велико освећење храма Светог свештеномученика Петра Дабробосанског и служио Свету архијерејску литургију уз саслужење Епископа милешевског Г. Филарета и Епископа брегалничког Г. Марка, 12 свештеника и два ђакона Српске православне цркве.

Приликом освећења обављена је литија око храма, а у часни престо положен је део моштију Светог великомученика кнеза српског Лазара.

Првобитно је било предвиђено да храм буде посвећен Вазнесењу Господњем, али је након одлуке Светог архијерејског сабора СПЦ 1998. године да митрополита Петра Дабробосанског прогласи свештеномучеником одллучено да црква буде посвећена њему.

Митрополит Николај је освештао славско жито и преломио славске колаче храма и Града Источно Сарајево чија је крсна славај свети свештеномученик Петар Дабробосански.

Кум храма био је начелник општине Источна Илиџа Предраг Ковач, а црквене славе Зоран Аврам.

Честитајући парохјанима Црквене православне општине Војковићи, те свим запосленим у Скупштини града и грађанима Источног Сарајева крсну славу, господин Николај је у пригодној бесједи истакао да је свети Петар Дасбробосански био велика личност, коме ни гроб данас не знамо.

Митрополит Николај је говорећи о животу и страдању светог Петра дабробосанског истакао да су га 12. маја 1941. године ухапсиле усташе у Сарајеву и затвориле у затвор „Беледија", а 15. маја је одведен у загребачки затвор „Керестинац", где је обријан и одузета му сва епископска обиљежја.

После тешких мучења одведен је у Копривницу, а потом у Јасеновац или Госпић.

Према једној верзији, свети Петар Дабробосански убијен је у Јасеновцу где је бачен у ужарену пећ за печење цигле, а према другој одведен је у Госпић где је са још 55 православних свештеника бачен у јаму „Јадовно" на Велебиту.

„Митрополит Петар Дабробосански вратио се у Сарајево као светитељ Божији" - рекао је митрополит Николај.

Истичући да су људи одахнули од момента када нису смели у цркву долазити и Богу се молити, јер су били контролисани, митрополит Николај је позвао народ да се веже за цркву своју.

Митрополит Николај је појединцима и колективима уручио признања за несебичну материјалну помоћ живој Цркви православној у Митрополији дабробосанској.

Сребрени орден светог Петра Дабробосанског додјељен је начелнику општине Источна Илиџа Предрагу Ковачу, градоначелнику Источног Сарајева Радомиру Кезуновићу, Генералштабу Војске Грчке, Раду Руистићу и Зорану Авраму, а Сребрене плакете светог Петра Дабробосанског Ранку Скакавцу и Драгану Кулини.

Грамате су добили Вељко Скакавац, предузеће „РОПЕКС", Раде Драшко, Српски клуб „Солна" из Штокхолма, Радомир Милидраг, Млађен Шешлија Бранко Васковић, Општина Источна Илиџа и протојереј ставрофор Чедо Ђуреновић.

Поводом 15 година посотјања и крсне славе Град Источно Сарајево доделио је Златну плакету Митрополији дабробосанској.

Епархију дабарску, са сједиштем у манастиру Бањи код Прибоја, основао је Свети Сава 1220. године, одмах након добијања самосталности Српске цркве.

Кроз своју историју Митрополија је мијењала границе јурисдикције и седиште, тако да је у једном периоду обухватала цијелу Босну (осим зворничке области) и Далмацију.

Седишта су била још и у манастиру Рмњу у Мартин Броду код Дрвара, а од 1693. године сједиште Митрополије је у Сарајеву.

На трону митрополита дабробосанских столовало је 60 архијереја.

Кроз своју историју, Митрополија је делила судбину народа - страдала је и подизала се заједно са њим. Велики број митрополита и свештеника оставио је неизбрисив траг у историји и култури српског народа. Поготово је у периодима тешких недаћа, од турског ропства па до посљедњих дана, чврсто стајала уз свој српски народ и значајно допринијела очувању његовог јединства, националне свести, културе и духовног живота.

На подручју Града Источног Сарајева данас има укупно 14 храмова Митрополије дабробосанске - од којих је девет изграђено након ратних дешавања, а још четири су у изградњи. Пет храмова, изграђених прије рата, обновљено је у послијератном периоду.

Уз митрополита Николаја, на подручју града службују 24 свештена лица.

Извор: Митрополија дабробосанска