Освећен камен темељац за будући духовни центар у Бихаћу
Данашњи дан, четвртак,
5. новембар 2009. године - дан успомене Светог апостола Јакова, првог Епископа
Јерусалимског, већ је ушао у историју града Бихаћа и саме Епархије
бихаћко-петровачке. Наиме, данас је у 15 часова освећен први камен
темељац за епархијски и парохијски Духовни центар у Бихаћу, на мјесту
гдје је доскоро стајала дотрајала и у току последњег рата тешко
девастирана парохијска кућа. Доследним инсистирањем Епископа Хризостома
на повратку и обнови, те заједничким залагањем Општине Бихаћ, Епископа
Хризостома и пароха бихаћког јереја Далибора Ненића постигнут је овај
велики историјски искорак.
Оно што је за неке, како би
рекао апостол Павле било лудост, а за друге безумље, данас је стварност. То
доказује да вјера, воља, нада, жртва и љубав побјеђују. Недавно су
окочани сви административни послови, изабран извођач радова, потписан
уговор са извођачем и посао је отпочео. Епископ Хризостом је инсистирао
да се данас освети камен темељац који ће бити уграђен у темеље Центра
приликом излијевања темеља.
Послије освећења камена темељца пригодну бесједу је одржао Епископ Хризостом, а потом је Епископа и све окупљене поздравио градоначелник Бихаћа г. Хамдија Липовача. Након освећења сви присутни прешли су у Хотел ''Парк'' на приготовљено послужење и на коктел.
У прилогу - пригодна бесједа Епиксопа Хризостома.
Господине Градоначелниче, Часни оци, Браћо и сестре,
''Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијек милост његова''
(Пс.106, 1) пјева Цар Давид
Овим ријечима и ја данас хвалим Бога и величам Име Његово, за све и сва која од Њега примисмо и примамо као дар Његове љубави и доброте, а посебно Његовог човјекољубља. Желим да Му захвалим за овај велики дан, историјски дан наше Епархије, наше бихаћке парохије, а посебно града Бихаћа.
Осветисмо камен темељац будућег епархијског и парохијског духовног центра у граду Бихаћу,- Центра који ће значити нови почетак свједочења
наше вјере и служења Добру на овим просторима. Дуго смо ми као Црква
божија, али и град Бихаћ, чекали овај дан, иако је град Бихаћ још давне
1923. године одлуком Светог архијерејског сабора СП Цркве одређен за
сједиште бихаћке Епархије и тиме уздигнут у ранг других великих и
знаменитих градова тадашње државе. Бихаћ је заслужено, као град од
великог историјског и културног наслијеђа добио владичанство. На жалост
мало је било оних који су схватили или разумјели димензију ове и овакве
одлуке Цркве и Државе.
Иако је Бихаћ проглашен сједиштем бихаћког владичанства нико, како из тадашње Државе тако и из саме Цркве, није ништа предузео да се остваре вишегодишње жеље и очекивања Крајишника. А њихова жеља бијаше да бихаћка Епархија заживи, да се унаприједи, а народ подигне из вишевјековне непросвјећености. Још је трагичнија била одлука да се тек новооснонована Епархија укине и подјели на три дијела. Са ове историјске дистанце можемо слободно и одговорно и без икавог устезања рећи да је одлука о укидању бихаћке епархије била историјска и неопростива грешка тадашње црквене и државне власти, да је била крајње неправедна према народу Крајине, а посебно Бихаћа. Људске недораслости времену и простору укаљале су част и образ многих појединаца, па чак и институцуја. Са ових пар реченица хтједосмо само да Вас потсјетимо на неке за вас непознате детаље, не желећи више да вас тиме оптерећујемо. Окренимо се будућности.
Управо освећењем овог камена темељца ми почињемо нову будућност наше Цркве у Епархији бихаћкој, односно, данас у епархији бихаћко-петровачкој. Желимо дати нову наду нашим вјерницима у Бихаћу и његовој околини, али и послати велику поруку о новој реалности на овим просторима. Желимо послати поруку свијету и свим људима са нама и око нас да Црква остаје вјерна свом послању у свијету и овом конкретно простору, да и послије страдања у 20.вијеку опет свједочи побједу Добра над злом, надградње над деструкстијом, жртве над угодношћу.
Користим
прилику да се посебно захвалим оцима манастира Рмња, Серафиму и Сергију, који
су онда кад је требало и кад је било најтеже послужили овој Цркви и
овом народу. Посебно желим похвалити рад, жртву и допринос оца Далибора
Ненића, пароха бихаћког, који је са љубављу и самопријегором прихватио
парохију бихаћку у вријеме док су га други одвраћали од тога. Знамо да
му није било лако, али данас може заједно са нама и вама рећи: Хвала
Богу што ми је додјелијо једну тако велику и узвишену улогу у историји
и Цркви и нашег народа.
Посебну захвалност данас јавно изражавамо Градоначелнику Града Бихаћа г. Хамјдији Липовачи и цијелом његовом општинском тиму, који је показао нама и свијету величину људске личности и мудрости, храбрости и одлучности. Господине Градоначелниче, будите срећни и поносни чињеницом да сте начелник ове Општине и овог Града у овом дану и овом времену. Преко вас лично кога је народ на слободним изборима изабрао за свог начелника ви сте град и општину Бихаћ, а прије свега овај народ, поново уздигли и уздижете на достојанство које му културолошки и историјски припада; надвисили сте предрасуде које су на жалост вјековима оптерећивале ове просторе. Српска православна Црква, односно наша Епархија и Ми лично желимо да заједно са Вама дамо свој допринос доброј вољи, миру, разумјевању и просперитету међу људима и народима Бос.Крајине. Намјерно не кажемо толеранцији, јер ријеч толеранција у себи садржи приморавање које је данас више него евидентно у босанско-херцеговачким приликама. Толерисати некога, значи вољно или невољно трпити некога. Ми, а вјеријемо и Ви, желимо више и квалитетније односе међу људима, народима и религијама на овим просторима. Желимо искрен и садржајан дијалог, искрену и садржајну причу о којој нам свједочи Андрић, причу и дијалог која се не мора увјек завршавати, како би то данашњи ментори хтјели, једномишљу, или опет толеранцијом. Ви сте својим примјером свима, па и нама лично, показали колико човјек мора и треба бити велик и жирок за све и свакога. Само такве вриједности могу проћи и опстати у историји, а ми данас не само да пишемо, већ стварамо историју на коју ће бити поносни не само ваши потомци, већ и сам град Бихаћ и Бос.Крајина уопште.
Желимо да се од свег срца захвалити Секретеријату за вјере Владе Р.Српске на подршци и помоћи око овог пројекта. Захваљујемо се архитекти г. Емиру Еминагићу. Посебно желимо поздравити и пожељети добар успјех Компанији ''Градинг'' из Бихаћа којој смо повјерили изградњу овог за нас, али и за град Бихаћ, веома значајног објекта.
Ми осјећамо било бишћана који нас врло често сусрећу и питају када ћемо кренути са радовима на довршењу Цркве Свете Тројице? Данас желимо да поздравимо све људе града и Општине Бихаћ, и да им поручимо да се радују. Ево данас почињемо са градњом Епархијског и парохијског Центра, а ако Бог да ускоро могу очекивати и наставак градње цркве Свете Тројице. Истовремено, очекујемо да овај наш допринос Бихаћу прихвате као заједничко нам добро. Искрено говорећи, очекујемо материјалну помоћ и духовно-моралну подршку грађана Бихаћа, јер ми почињемо градити један објекат који ће бити интегрални дио овог града, који ће самим тим ући и у културно и архитектонско наслијеђе града Бихаћа.
Хоћу да вјерујем да ће овај Духовни центар осим своје основне намјене да буде у служби Православних Срба Бихаћа и његове околине послужити и међурелигијском дијалогу и бољем разумјевању нас потомака и баштиника Авраамовског наслијеђа. У то име поздрављамо Вас. Нека Бог благослови ово дјело и ову добру намјеру слугу својих. Амин.
ХРИЗОСТОМ
Епископ бихаћко-петровачки
Бихаћ, 5. новембра 2009.године
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
