Освећење цркве у Цветановцима код Љига

Цветановци - мирно и нетакнутом природом богато место на левој обале реке Љиг, било је у недељу, 12. октобра 2008. године, на дан Преп. Киријака Отшелника, стециште многих верних са подручја Епархије ваљевске, а нарочито Архијерејског намесништва колубарског, чији је ово духовни центар. Повод за њихово молитвено окупљање и црквенонародно саборовање био је освећење новоподигутог храма посвећеног Сабору Св. Архангела Гаврила.

Црквени живот у Цветановцима постоји више од два века. Историјски подаци нам сведоче о постојању неколико цркава бравнара, за које се не зна ни да ли су се саме урушиле, да ли су премештене или спаљене. Углавном, постојећа стара богомоља која је зидана, дозиђивана и реконструисана, у земљотресу 1998. године је до те мере оштећена да се указала потреба за подизањем новог храма. И тако, на славу Божју а у част Св. Арх. Гаврила, у протеклој деценији је подигнута наследница старој цркви у којој ће да се „поје Литургија овога света и онога". Стари храм није срушен већ остаје да сведочи о временима и људима који су ревновали за православну веру и лепоту храма Божијег.

Свечани чин освећења, уз саслужење бројних свештеника, служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин. У Часну Трпезу су уграђене мошти светих мученика монаха из манастира Св. Саве Освећеног из Јерусалима из 6. века, а у наставку је служена и прва Света Архијерејска Литургија, што је, за сав присутан верни народ, причињавало велику духовну радост. У току Свете Литургије Преосвећени Владика Милутин је старешину храма и Архијерејског намесника колубарског протојереја Гојка Терзића произвео у чин протојереја-ставрофора и одликовао највишим свештеничким одликовањем - правом ношења напрсног крста.

Наводећи да не може сваки дан ући у историју, а истичући важност дана у коме се дешава нешто добро, благочестиво и племенито, Епископ Милутин је, у својој свечаној беседи, истакао да је овакав дан, изузетно важан за овај крај, Епархију ваљевску па и целу Српску Цркву, на најлепши могући начин уписан у историју и, као такав, не може се поновити. „Ово није обично освећење, већ је сам Дух Свети, тј. Света Тројица кроз благодат Духа Светога, сишао на ово свето место и овај свети храм, тако да она није више обична грађевина већ станиште Светога Духа. Зато човек, када улази у њега, мора бити изузетно припремљен. Ова црква овде постоји и у њу је унето толико блага и уграђено одрицања, јер на овоме свету једино и само Света Православна Црква јеста та у којој нико нокога не мрзи, у којој сваки човек поштује сваког човека и, ако није спреман на љубав и измирење, боље у њу да и не улази. Долазите у овај свети храм и не гледајте га само споља и не дивите му се, већ уђите у њега јер у њему говори сам Бог - не морате ви ништа говорити!"

Преко хиљаду људи присуствовало је и получасовном културно-уметничком програму, а црквенонародно саоборовање је, на опште одобравање свих присутних, употпуњено извођењем народног фолклора.

На свечаној трпези љубави, организованој за све присутне, говорило се о подизању овог светог храма и свима онима који су у том процесу узимали учешћа. С тим у вези је упућена захвалност људима и институцијама иза којих и стоји дело подизања ове светиње, а колико их има, како је речено, зна само Господ. Међу њима се издвајају, а они су и одликовани Архипастирским граматама и захвалницама Црквене општине Цветановци, Дирекција за изградњу и развој колубарског округа погођеног земљотресом, ЈПРБ „КОЛУБАРА" из Лазаревца, предузеће „ГРАНИТ ПЕШЧАН" из Љига, садашње и бивше руководство општине Љиг са тадашњим председником Миодрагом Старчевићем, и многи други. Сви они, како је то и наведено у публикацији „Цветановци - кроз два века црквеног живота" издатој поводом освећења храма, представљају „основу која се огледа у вери оних који су себе узидали у новосаграђену живу Цркву, која је овде на земљи Богом вођена и са вером у Васкрслог Господа за небо се спрема."

Након освећења храма предстоји наставак започетих радова и украшавање самога храма фрескописањем. Онима који су сведоци његовог васкрсења обавеза је да започети посао доврше и свој храм чувају као највеће благо и светињу овога краја, а ако је судити по лепоти топлога Михољдана, празника када се овај храм освети и служба Богу у њему отпоче, његово пролеће тек почиње.

Александар Максимовић

Извор: Епархија ваљевска