Освећење црквеног дома храма Светог Саве у Флемингтону, Сиднеј

15. фебруар је празник Сретења Господњег, када се слави прво уношење Исуса Христа у храм на 40. дан по његовом рођењу. Овај дан је, по вољи Божијој, како је Владика у својој беседи подвукао, изгледа био предодређен да би се коначно обавило освећење црквеног дома (сале и стана на спрату) храма Св. Саве у сиднејском Флемингтону. Ово освећење је иначе било предвиђено за прву половину новембра прошле године, али је из оправданих разлога било одложено због заузетости владике Иринеја неодложним пословима везаним за живот и рад Српске православне цркве.

Овом дану предходила су два дана са много падавина, које су се знатно смањиле овог 15. фебруара, јер су и земља и ваздух били засићени водом. Током свете архијерејске Литургије киша је такође по мало падала, па престајала да пада, наизменично. Преосвећеном владици Иринеју, који нас је по трећи пут у року од 35 дана удостојио својом архијерејском службом, саслуживали су као и последњи пут месни парох, протојереј-ставрофор Владислав Ђорђевић и протођакон Саша Чолић, а црквени хор су својим гласовима појачали појединци из хорова других наших цркава у Сиднеју, где је посебан допринос одличном певању дао чтец Александар Мракић, који се налази на постдипломским студијама теологије у Москви, а тренутно је на одмору у Сиднеју.

Међу парохијанима су се затекли и бројни позвани делегати - представници ЦШО других братских цркава и друштвених и спортских организација, а међу њима и амбасадор Републике Србије у Аустралији, његова екселенција г. Миливоје Глишић и генерални конзул Србије у Сиднеју г. Александар Бесарабић са супругом Снежаном.

При крају Литургије владика Иринеј је говорио о освећењу црквеног дома и нагласио да је то дом прве Српске православне цркве изграђене у Аустралији и о њеној вредности и значају. Говорио је надахнуто о краљу Милутину и о 50 цркава и манастира које је он подигао у своје време. То је преосвећени Владика поменуо да би подвукао да цркве и манастири нису својина појединаца, већ да се оне дижу у славу Господа Бога за сав благоверни народ садашњи и будући. Рекао је да су многе зграде и дворци у којима су живели властодршци током времена били разрушени и нестали, док су цркве и манастири остајали и одолевали зубу времена, јер у њима живи Дух Господњи.

После освећења црквеног дома, које је владика Иринеј са пуно љубави и посвећености извршио, током свечаног ручка у сали црквеног дома, присутнима се обратио и наш амбасадор Миливоје Глишић, који се надовезао на напред поменуте речи владике Иринеја, указујући на потребу јединства нашег народа у свему, па и у црквеном јединству, а затим је посебно указао на неопходну потребу очувања нашег језика и писма међу младим генерацијама Срба који овде живе и на оне које ће тек доћи. Изразио је наду да ће се стање у том смислу поправити. Обавестио је нас присутне да он за месец дана напушта Аустралију у својству амбасадора Републике Србије после 6 и по година (то је равно више од једног и по уобичајеног мандата) и да ће са собом понети много више оних лепих сећања у односу на она ружна. Подвукао је да изузетно цени образованост и друге квалитете код владике Иринеја и пожелео му даљи успешан рад на духовном плану са нашим народом у Аустралији и Новом Зеланду. Његове речи присутни су срдачно поздравили. Председник ЦШО Св. Сава у Флемингтону Драган Радовић је присутне срдачно поздравио и затим је говорио о свима онима који су допринели изградњи овог црквеног дома, било мањим или већим прилозима, другим материјалним поклонима у грађи или личним радом. Посебно је похвалио допринос Кола српских сестара при храму „Мајка Југовића", које су задњих година прикупиле својим радом и доприносом скоро 100.000 долара. Писац ових редова мора да подвуче да су за потребе изградње црквеног дома била коришћена и велика средства која су била прикупљена у време покојног оца Миленка Стефановића и парохијана храма Св. Саве из његовог времена, која смо ми „наследили" на рачуну по његовом одласку у пензију и старачки дом.

Отац Владислав се захвалио владици Иринеју и свим другим позваним да узму учешћа у данашњем празничном дану и који су се одазвали, а затим нас је обавестио да је овог јутра био позван од владике ваљевског Милутина, који га је звао да му честита празник и пожелео срећно освећење црквеног дома, за који је владика Милутин поставио камен темељац 25. септембра 2005. године, у својству тадашњег владике СПЦ за Аустралију и Нови Зеланд. Додао је на крају да је потребно сакупити још доста новца да би се исплатио дуг банци за зајам подигнут на име изградње црквеног дома.

Говорио је потом владика Иринеј, који је најпре похвалио амбасадора Глишића за његове изговорене речи о виђењу наше заједнице и њених потреба у будућности, а затим је рекао како је наша црквена сала велелепно урађена и честитао и захвалио свима онима који су у том послу учествовали и допринели. Поменуо је и неопходну потребу да и даље новчано и материјално помажемо наш народ на Косову и Метохији и да су у том смислу прикупљена нова велика средства од нашег народа у Америци и да се сада та средства умножавају од стране државе са добијањем 7 додатих долара на један уложен долар у те сврхе. Уз то је замолио да се дају новчана средства за пострадале у великим пожарима у Викторији.

Пошто је био обавештен да су управа ЦШО храма Св. Саве и Коло српских сестара издвојили по хиљаду долара у ту сврху, преосвећени Владика је тај гест племенитости похвалио, подвлачећи да смо ми, у смислу предузимања хуманитарних акција, увек били међу првима.

Овом празничном дану присуствовао је велики број парохијана и гостију, а као и увек укусна и обилна храна чланица Кола српских сестара при храму служена је присутнима у пуној сали и још већем броју гостију ван сале на свежем ваздуху у порти испод великог заштитног покривача. Све у свему било је лепо и врло свечано.

Преузето из Српског Гласа, Текст и снимци: Проф. Слободан Живковић

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска