Освећење фресака у прокатедралном храму Светог Саве у Мона Вејлу

Колосални пројекат фрескописања прокатедралног храма Светог Саве у сиднејском насељу Мона Вејлу и званично је завршен Светом Архијерејском Литургијом и освећењем фресака које је у суботу, 23. октобра 2010. године, служио Његово Преосвештенство Владика аустралијско-новозеландски Г. Иринеј са бројним свештенством.

На почетку Литургије Преосвећени Владика Иринеј рукопроизвео је Лазара Јовића у чин чтеца. Епископу Иринеју саслуживали су локални парох - протојереј Саша Радоичић, архимандрит Лазар (Царан), протојереј-ставрофор Миодраг Перић, протојереј-ставрофор Милан Збиљић, протојереј-ставрофор Ненад Ђурашиновић, протојереј-ставрофор Раде Радан, протонамесник Горан Ћећез, протонамесник Владислав Шиповац, јереј Александар Милутиновић, јереј Бранко Босанчић, протођакон Саша Чолић, ђакон Бранко Василић, ђакон Теодор Соколовић и ђакон Немања Мрђеновић.

Сама Литургија најбоље би се описала старом црквенословенском ријечју „торжествена", што значи да је било више него свечано - небески. Црква је била препуна народа, а високе госте, међу којима и ходочаснике са Новог Зеланда, предводила је в.д. конзул Републике Србије, Њена Екселенција Јасмина Пекмезовић. Анђеоски је појао мјешовити хор, Лазарички и Светосавски.

На крају литургије Преосвећени Владика доделио је госпођи Тоњи Ганин, чувеном мајстору фрескописања која је феноменално осликала и овај наш храм, високу архијерејску грамату за изванредан рад и труд.

Преосвећени Владика је у својој бесједи истакао да су фрескописањем храма са њега „скинути зидови" и да ова црква више нема зидове него „прозоре у Царство Небеско". У црквеној терминологији каже се да се фреске и иконе не сликају него се „пишу" јер постоје посебна правила како се шта осликава на њима и све има своје значење, тако да људи када гледају такве слике могу уствари са њих да „читају". Како касније у свом обраћању гостима рече и надлежни парох протојереј Саша Радоичић „они који о својој вјери науче само оно што је осликано на зидовима овог храма већ ће бити дубоко у православљу и далеко на путу спасења".

Посебно је интересантно да су међу фрескама и композицијама као што су оне на којима су Јасеновачки мученици, Београдски мученици, Свети Иринеј Лионски, Свети Патрикије Ирски, Свети Јустин Ћелијски, Свети Владика Николај Српски и друге, нашле и двије јединствене фреске. Прва је фреска блаженопочившег Патријарха Српског Павла, која је је вјероватно прва у свијету на којој је Патријарх Павле фрескописан са светачким ореолом. Друга је фреска свештеномученика Будимира Соколовића, чији је директни потомак ђакон Теодор Соколовић који је саслуживао на овој Литургији и до недавно био парохијски ђакон управо у Мона Вејлу.

Након Литургије домаћини су за све госте припремили изузетно богат ручак, односно трпезу љубави. Та „трпеза љубави", тј. заједнички ручак послије службе, зове се агапе и служи се у православној Цркви од када се служе и Литургије и помиње се и у Новом Завјету. Послије ручка пред препуним салом гостију наступиле су фолклорне групе из Мона Вејла и Рути Хила и одушевиле све присутне.

Прота Саша се захвалио ктиторима, приложницима и гостима који су овај дуготрајни пројекат годинама подржавали.

Велики број гостију је посетио велелепни храм и после Литургије, чиме се показало да је ова светиња, не само за православце, него и за целу околину веома привлачна знаменитост у коју људи долазе како би се дивили аутентичној православној умјетности.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска