Освећење храма на Златној Обали

Велики и славни Апостол Господњи Павле описујући своје молитвено узношење на небо изговорио је следеће речи: „Знам човека у Христу који прије четрнаест година - да ли у тијелу, не знам, да ли изван тијела, не знам , Бог зна - би однесен ... у рај и чу неисказане ријечи" . (2 Кор. 12. 2 и 12. 4). Свети Гигорије Палама тумачеђи ово место каже да стање које је божанствени Павле доживео, ни анђели не могу достићи. Тако је узвишено било виђење светог Апостола! Ми недостојни, стојимо неми пред овом великом тајном Божије милости. Међутим, доживевши велику духовну радост на дан освећења нашег храма на Златној Обали, а у исто време оскудевајући у речима које би могле да опишу оно што смо доживели, усудићемо се да употребимо речи Светог Апостола Павла.

Дакле, сабрани у Храму Пресвете, Преславне, Пречисте, Преблагословене, Славне, Владичице наше Богородице, Оне која је била живи Храм, у стању да смести несместивога Бога, (дивне ли и спасоносне тајне!) скоро да не знамо да ли смо били у телу или ван тела. Чули смо, чудесне речи, речи вере, речи живота, речи спасења - речи Јеванђеља. И готово да је немогуће описати говор срца које је тога дана било преиспуњено радошћу. Као што је Пресвета Богородица на неисказан, чудесан, тајанствен начин, родила Бога превечног и несместивог, тако је у суботу (31.авг./13 сеп) Њен храм на неисказан, чудесан и тајанствен начин сместио и сво небо и сву земљу који су јединодушно клицали Богу „Свет, Свет, Свет је Господ Саваот, испуњени су небо и земља славе Твоје".

Након 10 година многих искшења, тешког рада, и духовне борбе на Златној Обали заблистао је храм. Заблистао је славом Оне која се у Њему прославља, најузвишеније Мајке Богочовека Христа. Освећење храма на Златној Обали десило се на дан Полагања Појаса Пресвете Богородице. Овај празник је тесно везан за сам празник Успенија, који је у ствари престони празник овог храма. Наиме, у оно време када је закаснели апостол Тома стигао после упокојења Богомајке, која је већ била и погребена, тражио је да му се отвори гроб да би целивао чесно тело Оне која је телесно родила Богочовека Христа. Апостоли отворивши гроб увидели су да је Господ већ узнео тело Своје Мајке на Небо. За утеху апостолу Томи Богоридица му је подарила свој појас. Тај часни појас се данас једним делом чува у Грузији а другим делом у манастиру Ватопеду на Светој Гори. Као дар ватопедског игумана архимандрита Јефрема и његовог братства, преко нашег Епископа, лента која је освећена на појасу Богомајке стигла је за благослов парохији на Златној Обали.

На дан освећења ујутро, клирици који су се претходних дана сабрали у Богом чуваним градовима Бризбену и Златној обали на годишњем састастанку заједно са Епископом Иринејем и Епископом Николајем у литији су се упутили према новосаграђеној цркви.

Ту их је дочекао епархијски хор из Лазарице који је допутовао да би заједно са свима нама учествовао у овом духовном слављу целе Епархије Аустралијско-новозеландске. Као што су се апостоли у оно време сабрали из свих крајева земље, где су проповедали, стигавши на облацима на погреб Богомајке, тако су се сабрали клирици и верни народ из свих крајева Аустралије и Новог Зеланда стигавши баш у храм Успенија на освећење.

За време освећења извршен је трократни опход око храма са честицама моштију светих 40 младенаца мученика момишићких и њихова два свештеноучитеља. Ови свети мученици пострадали су од Турака 1688 године тако што су их Турци затворили у школу и живе спалили. Њихове свете мошти се данас налазе у цркви у подгоричком насељу Момишићи. После литије и торжественог уласка у храм, честице моштију ових светих мученика, које су дароване нашем храму од стране Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија, положене су у часну трпезу. По завршетку чина освећења храма, отслужена је Св Архијерејска Литургија, на којој је началствовао Његово Преосвештенство Епископ Николај (Сораић). Поред Преосвеђеног Николаја служили су и наш епархијски Архијереј, Преосвећени Иринеј и скоро сво свештенство из Аустралије и Новог Зеланда са четворицом ћакона. Међу свештенослужитељима нашли су се и руски свештеник и ћакон, а велики број браће Руса је био присутан на Св Литургији. Они будући да још немају свој храм на Златној Обали служе једном месечно у нашем храму. Њихова молитвена и материјална помоћ коју су током година пружали је веома значајна.

На крају Свете Литургије парохијски свештеник отац Душан Стефанов узведен је у чин протојереја ставрофора, а Преосвећени Владика Иринеј положио је часни крст око његовог врата. Торжествено трократно појање Аксиос! Достоин! од стране свештенства, хора и народа ставило је круну на сав труд оца Душана уложен током низа година његовог служења у овој парохији.

Поред дара Његовог присуства, Његово Преосвештенство Владика Иринеј подарио је нашој Цркви траку за Јеванђеље која је стигла из Русије а на којој је извезена владимирска икона Богородице. Десило се дакле, сигурно не случајно, да и дарови символишу учешће многих крајева земље у овом духовном слављу. Трака за јеванђеље стигла је из Русије, воскомастих (којим су мученичке мошти биле заливене) из Грчке, саме мученичке мошти и свето миро из отаџбине и лента благословена на појасу Богородице са Свете Горе. Тако и доликује Њој коју „блаженом зову сви нараштаји" (Лк 1.48) да је прославља сва земља и сво небо.
Сутрадан, по освећењу, одслужена је прва Света Литургија у новоосвећеном храму. Господ беше благоизволео да ова прва Литургија буде одслужена на први дан црквене нове године. Започињући тако богослужбени круг Св Архијерејском Литургијом у присуству лазаричког хора, верници Златне Обале сабрани око Епископа и свештеника узнели су благодарност Богу за сва добра.

Оснивање ове парохије и изградња храма нису били лаки, поготово пре 10 година када је у овоме граду било веома мало Срба. Сада када смо уз помоћ Божију изградили физички храм предстоји тежак и трновит пут обнове нас самих, сваког појединачно како овде тако и свуда. А каква је то обнова? Обнова о којој свети Серафим саровски чудотворац говори једноставним речима „задобиј Духа Светога и хиљаде око тебе ће се спасти". Дух Свети задобија се само испуњавањем (живљењем) јеванђеља и одазивањем на Христов позив да будемо савршени, а понајвише савршени у љубави према Богу и ближњем. Какав страшан задатак! Али оно што је људима немогуће Богу је могуће. Нека би нам Господ, дародавац сваког добра, помогао да тај задатак свагда испуњавамо на путу у Живот вечни.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска