Освећење обновљеног храма и Света Архијерејска Литургија у Градачцу

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је 18. јула 2009. године Свету Архијерејску Литургију у обновљеном храму светог пророка Илије у Градачцу. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји Перо Танацковић и Илија Филиповић, јереји Ненад Тојић и Слађан Савић и протођакони Жарко Мијатовић и Славољуб Милошевић. Након освећења, Литургије, избора кумова храма и иконостаса, услиједила је свечана литија. Кум цркве је Црквени одбор из Градачца, на челу са предсједником Ђорђем Драгичевићем, а кум иконостаса Марко Панић из Брчког.

„Са пуноћом душе и срца радујемо се и весели смо. Уста наша достојна су хвале имена Божијега јер дочекасно овај дан да ова црква, због које смо плакали и сузе лили, буде обновљена и одјевена у ново рухо као невјеста која излази пред благога Господа. Нека је благодарност Оцу Небеском, Старатељу свих нас, који мисли и о мраву и о човјеку. Хвала Господу на милости и доброти што је пробудио савјест код многих и исказао потребу преко многих да се ова светиња обнови и да ова светиња буде оно што јесте са осталим светињама у овоме граду а то је, да буде једно дивно свјетило које ће човјека охрабљивати у стремљењима ка чишћењу душе и тијела. Данас се захваљујем Скупштини Општине у ранијем и садашњем саставу који су дали изузетан допринос за санацију ове цркве. Захваљујем се члановима Црквеног одбора на челу са предсједником, кумовима данашњег славља, дародавцима православним Србима, муслиманима Бошњацима, католицима Хрватима који су такође дали свој велики допринос за обнову ове светиње. Хвала вам и нека Бог са небеских висина узврати свима вама милосрђем својим, добротом и љубављу свију према свима. Желим да вам кажем један диван примјер честитости: Када је подизана стара црква на брду, Хусеин бег Градашчевић поклонио је једно сребрно кандило. И ево као да живимо у старо вријеме данас се показао исти примјер. Нека из ове цркве теку воде живе и нека свака душа једе од хљеба живота. Нека ова црква буде извор племенитости и доброте према свакоме човјеку и нека одавде иду само добре мисли које ће нас водити ка Творцу нашем. Нека из ове цркве иде љубав према свим људима без обзира на различитости, нека престане мржња међу народима и племенима и нека завлада мир, достојанство и искреност човјека према човјеку. Трудимо се и дајмо све од себе да увијек и свагда будемо људи а никада нељуди. Ми овдје ћемо градити оно што је временом мало поремећено. Градићемо оно јединство љубави, достојанства и мира које је Хусеин бег Градашчевић на практичан начин показао како се живи по Божијем закону. Хвала вам свима за све. Очекујемо радосни тренутак да ова кућа Божија има свога свештеника и то ће се десити чим се обнови кућа у којој ће свештеник становати", истакао је Владика Василије и додао:" У Градачцу је одувијек било љубави међу житељима а мржње је било врло мало. Да је тако доказ је и ова обновљена богомоља. Овдје Срба има врло мало и да није других народа ова црква се не би обновила и ми не бисмо доживили ову радост. У знак велике љубави и благодарности одајем признање СО Градачац са бившим и садашњим руководством. Хвала вам свима браћо и сестре. Одајем признање СО Модрича која је такође дала свој допринос за ову светињу. Хвала фабрици „Цимос" из Градачца. Хвала господину Шемону Пезеровићу из „Димопласта" Градачац, господину Ђорђу Драгичевићу предсједнику ЦО, господину Јови Стјепановићу из Градачца члану ЦО, господину Радету Лакићу,господину Влади Баљићу, господину Драги Остојићу".

Поменутим су уручене владичанске грамате. Прустнима су се потом обратили жупник из Градачца господин Мирослав Августини и предсједник ЦО господин Ђорђе Драгичевић.

„Ваше преосвештенство поштовани господине Владико, оче пароху Војко, чланови српске православне Цркве, господо гости и дужносници, вјерници и грађани!У име католичке и црквене заједнице Градачац и у своје име све Вас срдачно поздрављам и захваљујем поштованој српској православној црквеној општини Градачац на позиву на ову свечаност. Честитам јој на слави о посвећењу обновљене спрскоправославне цркве, коју ће угледник, владика Василије. Господин епископ Василије је ове године предстојник „међурелигијског вијећа" које његује добре односе с другим вјерским заједницама, како рече велики теолог Ханс Кинг: „Нема свјетског мира без мира међу религијама. Нема мира међу религијама без дијалога, разговарања, сусрета који живот значе, без пријатељског договарања и добрих одлука". Путнику намјернику или госту када објашњавам гдје је католичка црква у Градачцу увијек споменем и сусједство православне цркве у Градачцу. Исто тако акда објашњавам гдје српска православна црква у Градачцу, увијек споменем и сусједство католичке цркве. Те двије цркве кршћанске изграђене су подкрај XIX стољећа, најприје православна 1887. године. Град Градачац, са својом локацијом која се зове „Варош" може се, унаточ примјера обешчашћивања вјерских објеката, похвалити како је кроз повијесна хисторијска времена одолијевао њиховом рушењу и чувао ова вјерска здања. У њему је толеранција, поштивања религиозних увјерења и вреднота. Као некад тако и данас звона с ових цркава позивају на богоштовање, човјекољубље, домољубље, родољубље, молитву за мир, разбијају ледене олујне облаке и оплакују покојне. Градачац с религиозном цртом пружа сваки дан слику да се уз звоњаву звона цркава и с минарета многих џамија слијевају побожни пјевни езани који пет пута позивају своје вјернике на молитву једном Богу, свемогућем и милостивом. Чујемо питања: Зашто се толико обнављају стара црквена здања и граде нова, када нам требају у творницама и фирмама толика радна мјеста. Одоговр је увијек исти, како га је давно рекао грчки филозоф Плутарх: „ Може се наћи држава без зидина, без закона, без новаца и писма, али још нитко не видје народа без Бога, без молитава, без духовних чина и жртве!" Човјек је религиозно биће с вјерским осјећајима потребама. Тко чека тај и дочека. Стара православна црква у Градачцу добила је обновљени сјај извана и изнутра, Томе се додаје као драгоцјен прстен ограда од племенитог камена. Црква је обновљена на славу Богу и Божји спас људима. То је друга кућа драга побожним вјерницима. Српска пословица вели:" Црква је, да се у њој Бога моли, а не да се у њој збори". Цркве је културна установа јер је и ова црква украшена умјетничким иконостасом, обогаћена иконама српске, грчке и бизантинске умјетности. Црква је душа и националног српског идентитета, која вјером оплемењује нацију и човјека. „Живот је највећа радост" рече с другима један српски умјетник, храм служи животу, које чини љепшим и сретнијим и радоснијим. „ Не градимо храм, храм гради нас, не скупљамо за храм већ скупљамо себе", рече српски учењак и књижевник Матија Бећковић. И овај храм светог Илије пророка изграђује човјека у вјерском, културном, народном и крепосном погледу. Ми живи храм оживљавамо својом вјером и молитвом и пјесмом овај храм на славу Богу. Припреме су показале љубав и вјерност овој цркви. У овом великом дану, овај храм постаје кућа наде за појединца, за заједницу српскоправославне црквене општине Градачац. Поштовани слушатељи: дијелим радост ове заједнице, вреднујем уложен рад и труд, свима, којима то припада велико хвала! Стари духовни отац, Гргур Нисенски некоћ рече:" Тко се пење, непрестано иде од почетка к почетку, никада не престаје почимати. Тко се успиње, никад не престаје жељети што већ познаје: /Homiliae in Canticum/KKC 2015/. Са свима Вама желим да ова свечаност обнови нас у новом још бољем почетку напретка за сретнију будућност по заговору светог Илије пророка, који се борио за вјеру у једног Бога, друштвену правду и мир, борио се за достојанство малог човјека на његовом земаљском путу. Цркву не остављамо убудуће као један само споменик нити као један музеј, не гледамо је само извана него је оживљавамо изнутра, нека расте нека цвјета, нека живи српска православна црквена општина са обновљеним храмом светог пророка Илије у Градачцу. Бог помогао све, хвала и живјели", поручио је жупник Мирослав.

„Браћо и сестре, даме и господо, поштовани и драги пријатељи, Има велику част да Вас у име грађевинског и организационог одбора, обновљеног храма светог пророка Илије у Градачцу и своје лично име, најтоплије и најсрдачније поздравим. Са посебним пијететом и пажњом желим да поздравим Његово Преосвештенство Господина Владику Василија и свештенство СПЦ које је у његовој молитвеној пратњи и које присуствује овој за нас великој свечаности. Упућујем најтоплије ријечи захвалности вјерским службеницима исламске и католичке вјероисповијести који својим присуством увеличавају значај овог светог чина. Желим такође са дужном пажњом и поштовањем да поздравим званична руководства и представнике општина Градачац, Модрича, Шамац и Пелагићево. Поздрављам све Вас који сте одвојили своје слободно вријеме и поклонили га својим присуством овом молитвеном слављу и тиме дали допринос да ово протекне у искреном и незаборавном дружењу људи добре воље и намјера. Немам намјеру да држим велики говор, нарочито не после овако надахнутог излагања Његовог Преосвештенства Владике Василије али осјећам за потребно да кажем само пар реченица. Грађевински одбор на чијем сам челу био, прихватио се часног и захтјевног задатка да реновирањем и адаптацијом обнови овај свети храм који је први пут освештан давне 1887. године, који на срећу и искрено задовољство није у протеклим несрећним ратним годинама порушен и теже оштећен али је ипак и он прошао кроз ратни и послератни зб недаћа и времена и свакако је то више него оправдан разлог да се обнови и приведе функцији коју овај вјерски сакрални објекат иначе има. Ово је посебна прилика да се захвалим општинским властима у Градачцу, који су у сваком погледу, а посебно у материјално-финансијском, подржали ову акцију, која је због тога била и предодређена да се успјешно оконча. Прилика је да се захвалим на помоћи и општинама Модрича, Шамац и Пелагићево као и за велику донаторску помоћ од фирми Цимос и Лимопласт из Градачца. Био би неправедан ако не бих споменуо помоћ и донације од многих правних и физичких лица са подручја Градачца и шире регије, који су дали несебичан допринос у реализацији обнове овог светог храма. Као што видите, ово данас предивно обновљено, сакрално здање је не само украс овога града него и вјерски објекат који је поново у својој исконској, духовној и вјерској функцији, која ће доприносити зближавању и повјерењу међу људима нека буде и остане јечити вјесник мира и духовности међу свим људима добре воље. Хвала вам свима који сте помогли да данас у радости и весељу обиљежимо освећење храма и нека он буде нераскидива веза љубави и уважавања за све честите, часне и поштене људе. Придружите се и уживајте у заједничком весељу хвала вам још једном од срца свима", казао је предсједник ЦО господин Ђорђе Драгичевић.

Извор: Епархија зворничко-тузланска