Освећење обновљеног храма Светог великомученика Георгија у Стогу код Завидовића
Његово
високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у
недјељу, 26. јула, на православни празник Сабор светог архангела
Гаврила, обавио освећење обновљеног храма Светог великомученика
Георгија у Стогу код Завидовића и Служио свету архијерејску литургију,
уз саслужење три свештеника и једног ђакона Митрополије дабробосанске.
Након литургије обављена је литија око храма. Митрополит
Николај је у пригодној бесједи окупљеним вјерницима поручио да се
враћају на своја огњишта и чувају своје храмове и гробља. Изразивши
незадовољство слабим повратком српског становништва на ове просторе,
владика Николај је подсјетио да су Срби кроз своју историју много пута
били протјерани са своје земље и из својих домова, али да су се враћали
и обнављали своја огњишта.
Високопреосвећени је позвао и на обнову оближњег манастира Удрим, срушеног у 17. вијеку. Господин Николај је истакао да су они који су рушили богомоље ратовали против Бога, јер су домови молитве домови Божији.
Митрополит
Николај је надлежног свештеника Зорана Живковића, који је један од
најзаслужнијих за обнову храма, одликовао достојанством
протонамјесника.
Највише заслуга за обнову храма, осим свештеника Живковића, има и Грађевински одбор чији је предсједник Мирко Блашковић.
Кум
освећења цркве је Јеленко Илић, родом из овог краја, сада настањен у
Брчком, који је са својом браћом Премилом и Раденком и највећи
приложник за градњу храма.
Обнова храма трајала је четири
године и коштала је 80.000 КМ, а значајна средства прикупљена су у САД
и Канади од прилога исељеника из овог краја. Иконостас за цркву поклон је манастира Добрун. Свим заслужним за обнову храма подијељене су грамате и захвалнице.
Темељи храма Светог великомученика Георгија освећени су у недјељу уочи Илиндана 1. августа 1926. године, а црква је освећена у недјељу, на Ђурђевдан 6. маја 1928. године. Мала једнобродна црква изграђена је у питомој долини на десној обали доњег тока Криваје, изнад жељезничке пруге и станице Стог на 19. километру правца Завидовићи - Олово - Кусаче. У посљедњем рату храм су у септембру 1995. године спалиле и порушиле хрватско-муслиманске формације, а српско становништво протјерале. Црква је прије рата припадала Хршкој парохији која је до 1992. године имала 600 домова, а сада само око 20 у којима живе старци. ршка парохија налазила се већим дијелом у кривајском, а мањим у спречанском басену. На југозападу у долини ријеке Криваје граничила се са возућком парохијом и низводно обухватала српска села Турчиновиће, Васовине, Стошницу, Васиће, Стог, Каменицу, Хрге, Медиће и села са обје стране ријеке Свињашнице до брда Поцјелово, на граници са Озреном и бресничком парохијом. Затим прелази водомеђу Клупе - Прокоп - Малован - Поцјелово, па је у сливу Спрече, поред Лозне, обухватала села далеко на сјевероисток и завршавала се у Српској Ораховици.
Извор: Митрополија дабробосанска
