Освећење спомен обeлежја у Костајници
Владика зворничко-тузлански Господин Василије освештао је 25. октобра 2009. године спомен-обиљежје за 95 пострадалих мученика из села Костајница.
„Помаже вам бог браћо и сестре! Ево нас данас да се сјетимо свих оних који су дали оно најдрагоцјеније, животе своје, за нас. Ови страдалници и мученици су животе своје изгубили само зато што су православни Срби. „Нема веће љубави и жртве него ако неко положи живот свој за ближње своје", ријечи су Христа Господа.
Молимо се за све да Бог свакога изведе на прави пут. Нити су добри они који за себе често урлају да су велики Срби а имена Христовог и Светога Саве у животу њиховом нема. Велики су они који знају живити за велике идеале и велика дјела. Велики су они који су спремни на жртву да би помогли ближњима. Велика је ово жртва. 95 страдалника и мученика из једнога села. Велика је то плата на олтар вјере и слободе. Дуго се чекало да се овим мученицима постави ово спомен обиљежје. И када смо могли то раније учинити, нисмо хтјели јер је био страх у костима нашим а они се нису плашили да живот свој дају за нас, дјецу њихову. И данас смо врло често превртљивци, једно мислимо, друго говоримо, треће радимо. Тако нису радили ови сродници ваши и наши. Они су били истрајни и упорни у светом животу. Много је данас оних који се ките ловорикама својих славних предака. Питам се да ли ће многе породице у тај ловоров вијенац својих славних предака успјети да уграде неку ловорику свога живота? Данас је нажалост код тих, који се зову великим Србима, примјетно да се по некада прикажу у Цркви да су присутни али смисао живота су им материјална добра. Тако ови нису радили. Тако требавци нису радили. У свим ослободалачким-одбрамбеним ратовима Требава је кукала од зла, од душманских руку. Треба је много пута освајана и покоравана али никада до краја освојена и покорена. Вама, истинским насљедницима ових славним предака се захваљујем што чувате традицију преко вјере православне", истакао је Владика Василије и додао:"Питаће нас Господ зашто смо пустили да сиротиња крепава од глади? Зашто смо пустили и дозволили да дјеца палих бораца немају кору насушног хљеба и немају могућности да се школују?! Срамотних момената има. Зато преиспитајмо своју душу и срце, какви смо?! Нека Бог помогне да се Срби оправославе, уједине у вјери отаца наших, да будемо спремни стићи, потећи и на страшном мјесту опстојати у одбрани светих идеала и вјере православне! Нека да Бог да се о нама говори као што се говори о нашим славним прецима. Дај Боже да Требава засија пуним сјајем. Дочекаћемо да земне остатке проте Саве Божића достојно сахранимо и опојамо, да га у ћивот смјестимо и да се пред његовим светим моштима молимо Богу да нас ослободи од прљавштине која се таложи у нама. Драго ми је што се за Цвјетина Тодића, великог сина рода нашега, тражи гроб гдје су његови земни остаци. Знају то многи гдје је гроб а који су га од српске стране ликвидирали. Нисмо ми сви Срби каранфил и кадифа. Има нас много који не ваљамо и нисмо достојни својих славних предака. Зато се молимо да Господ освијетли путеве наше како бисмо ишли путем својих славних предака. Када пролазите овуда, скините капу, прекрстите се и реците: Бог да прости душе ових мученика и јунака".
Извор: Епархија зворничко-тузланска
