Освећење времена

11. Јун 2010 - 9:30

Када се у родитељском дому зачује плач новорођене бебе, то је знак да је једно биће ушло у свет, а тиме и у време. Када се новорођенче крсти, то је догађај његовог уласка у есхатон - будуће време и његова припрема за Царство Божије. Педесетница, или силазак Духа Светога на апостоле јесте улазак Цркве у Есхатон. Тада кажемо да се Црква родила и тај дан славимо као рођендан Цркве. Рођенданом Цркве освећено је време и у њему сва видљива и невидљива твар.

У малом северно-каролинском граду Гринзборо, у недељу 30. маја, молитвама и свештенослужењем архијереја наших: Митрополита чикашко-либертивилског Христифора, Сремског Василија, Источноамеричког Митрофана, Западноамеричког Максима, и саслуживањем мноштвом свештеника и ђакона и свенародним литургијским Амин, у престолу где ће се бескрва жртва приносити, положене беху Свете мошти, кнеза нам и мученика косовскометохијског Лазара, а тиме беше освећен и крштен новоподигнут храм на славу Бога у Тројици Оца, Сина и Света Духа, а на част Светога Острошког и Херцеговачког владике нам Василија.

ФОТОГАЛЕРИЈА

Крштен је храм - освећено је време, а тиме крштена је и освећена не само ова србска парохија него и свака травка и стаза по којој ходимо и газимо.

Оно што је освећено то је и свето. Свет, свет, свет је Господ Бог наш и испуњено је небо и земља славе Његове. А оно што је освећено то је и радосно. Радовали смо се освећењу времена, ми потомци светога Саве и дечица Оца Небескога.

Радовали се и радује се природа, сунце, птице, дрвеће, травке, велике и мале животоње, јер је и њих капка Божије освећене росе и њих дотакла.

Радовали се и радују се преци наши у отаџбини нашој, који помреше у благочестивој вери и чије кости почивају на гробљима подножју споменика-сведока једног времена, једне историје и једног народа.

Радовали се и радују се сродници и пријатељи наши који осташе у отаџбини, као чувари светиња и гробова и споменика и њива и шљивика и наших.

Радовали се и радују се и они који су уснули у Господу, овде у новој земљи, који леже ту поред зидина новог храма и чекају васкрсење мртвих и живот вечни.

Радовали се и радује се потомство наше, чији смо детињи плач по први пут баш у овоме граду и крају зачули, и чија смо чела и груди и очи и уши и уста и руке и ноге Светим Миром помазивали и на пут новога вечнога и освећеног времена светом Тајном Крштења упутили.

Радовала се и радује се васцела васељења, јер је и она недељном литургијом уденута у освећено време у Царство Божије.