Освештана крипта подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења

Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећена Господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и полошко-кумановски Јоаким са свештенством и вјерним народом освештали су 30. јуна 2013. године крипту Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици и у њој служили свету архијерејску Литургију.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља владика Јоаникије је казао да храм Христовог Васкрсења можемо гледати као дар надахнућа свише. “Господ је надахнуо градитеље овога храма као Соломона или Јустинијана који су подизали храмове Божије. Тако се и на овоме храму виде и труд и љубав, и слога и велико заједништво, велика саборност саборнога храма у Подгорици”.

“Али се види и да је Дух Божији покретао и укрепљавао руке његових градитеља и украситеља. И ево дочекасмо послије не тако дугог времена, јер овакви храмови се граде по један вијек или два, прије него што смо се надали, захваљујући љубави, труду и пожртвовању многих, а нарочито оних који су се овдје непосредно трудили и уграђивали себе у ову светињу, да освештамо ову крипту и да данас прославимо празник Свих Светих на најљепши начин”, рекао је Владика будимљанско-никшићки.

“Надамо се у Бога, пошто ово данашње освећење овако лијепо изгледа, да је ово само увођење у онај велики догађај, који ће се догодити ако Бог да почетком октобра, када ћемо, надамо се, освештати овај свети храм уз молитве свих патријараха и предстојатеља Цркве у Васељени”, поручио је вјернима владика Јоаникије.

У току Литургије митрополит Амфилохије одликовао је чином архимандрита протосинђела Кирила (Бојовића), сабрата Цетињског манастира, професора Цетињске богословије и уредника часописа “Светигора”. Јереја Далибора Милаковића, пароха подгоричког, Митрополит је одликовао чином протопрезвитера.

“Звања у Цркви јесу и част и благослов”, рекао је владика Амфилохије, “али су у исто вријеме само подстицај на још ревносније и преданије служење Богу, на још већу жртву и жртвовање себе Христу Богу нашем и Његовој Светињи. Сваким новим звањем Црква потврђује оно што су они који су добили то звање учинили до тога тренутка. Господ нека их благослови обојицу и подари им здравље и крепост, и снагу да ходе и даље својим светим и Божијим путем”, реакао је Митрополит црногорско-приморски.

Благодарећи Митрополиту у име оца Далибора и у своје име, новопроизведени архимандрит Кирило је казао да њих двојица примају одликовања из владичине светитељске руке као из руке Христове “што у суштини и јесте”.

“Ми, служитељи Црке Божије, и по вашој науци и како то пише у Светим књигама, не хвалимо се ни чим другим осим крстом Господа Исуса Христа којим се ми разапесмо свијету и свијет нама. Мени је велика част што ово одликовање примам у овом храму који је већ постао, а вјерујемо и надамо се вашим молитвама да ће бити у пуноћи симбол и знак васкрсења читаве Подгорице, нашег свеукупног народа и далеких народа прекоокеанских, пошто се ваша љубав пружа и према народима у далеким земљама”, рекао је отац Кирило.

Митрополит Амфилохије је на крају Литургије уручио највише одликовање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве, г. Павлу Милићу из Подгорице, којим га је одликовао Свети Архијерејски Синод за заслуге у градњи подгоричког Саборног храма.

“Павле Милић је заједно са својим оцем и својом браћом ископао ову крипту својим булдожерима. То је био први њихов принос. Они, братство Милића, су себе уградили у ову Божију светињу. Са тог разлога, на наш предлог, Свети Синод на челу са Патријархом, посебно је одликовање даровао г. Павлу Милићу за његов допринос градњи овога храма, а у исто вријеме и за сав његов труд и бригу његову за љубав и уграђивање његово у вјеру и отачаство”, рекао је митрополит Амфилохије приликом уручивања ордена г. Милићу.

Најзаслужнијим донаторима и приложницима Владика је уручио архијерејске похвалнице.

Након свете службе у порти храма је изведен богат културно-умјетнички програм у којем су учествовали Црквени хор “Свети Козма Етолски”, Ансамбл народних игара и пјесама “Ђирђевданско коло”, солисти Марина Павићевић, Александра Раковић и Теодора Вујачић, као и глумица Јелена Иванишевић-Пауновић која је, поводом 1700 година Миланског едикта, извела монодраму “Царица Јелена”.

Извор: Митрополија црногорско-приморска