Освештани нови антимиси у Сиднеју
У петак и суботу, 12. и 13. септембра 2014, у Саборном храму Светог кнеза Лазара у Сиднеју освештани су нови антиминси за Митрополију аустралијско-новозеландску.
Антиминс је освештано платно на коме је изображен Христос положен у гроб. У његим угловима се налазе иконе четворице Јеванђелиста док су унутар платна ушивене честице моштију хришћанских мученика. На антиминсу се служи света Литургија, од њега се кроз историју развила часна трпеза у олтару, а и сама реч антиминс (грч. ”анти”- уместо и лат. ”менса”- стол) значи ”уместо стола”. У доњем десном углу сваког антиминса налази се потпис надлежног Епископа који означава дозволу да се служи Литургија - по овом потпису препознаје се да ли се ради о канонској, односно правој Цркви или о лажној заједници. На овај начин Православна Црква свакодневно сведочи древну традицију да свештеници служе Литургију у име Епископа и целивајући његов потпис на антиминсу у време певања Херувимске песме символично целивају десну руку свог Епископа.
Сваки Епископ или освештава нове антиминсе за целу своју Епархију или ставља свој потпис на старе антиминсе ако из каквог ванредног стања није у прилици да освешта нове. Претходно освештавање антиминса у Аустралији извршио је Његово Преосвештенство г. Милутин, сада Епископ ваљевски. Новост у односу на сва претходна освештања на Петом континенту је то што су нови антиминси наменски рађени за Аустралију и Нови Зеланд, те на сваком антиминсу пише и за који храм је освештан али се и на изображеном пејзажу може препознати локално поднебље, као и по ”јужном крсту”, како аустралијском тако и новозеландском.
Осим тога, ова нова верзија антиминса коју је дизајнирао Преосвештени Владика Иринеј поред полагања Христа у гроб иконизује и молитву при кађењу светог храма по завршетку Проскомидије а пре почетка Свете Литургије: „У гробу телесно, у аду са душом као Бог, у рају са разбојником, и на престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњавајући, Неограничени!“. Идеју Владике Иринеја у дело су спровели иконописци Небојша Кешељ и Дамир Младеновић док је за словно решење, као и за припрему текста чина освештавања и припрему воскомастика заслужан др Ненад Весић из Атине.
Свештеници су у петак пристигли у Лазарицу са свих страна и донели старе антиминсе из којих је Преосвештени Епископ Иринеј вадио часне мошти светих хришћанских мученика. Антиминси који више нису у литургијској употреби су и даље велике светиње и велико благо Цркве које се на посебан начин чува и користи. Од свих боље очуваних примерака сачуван је барем по један за историју Митрополије а неретко и више тако да су многи враћени у ризнице својих парохија. Митрополија је на овај начин употпунила своју ризницу тако да се у њој сада чувају примерци од скоро сваког српског Епископа који је служио у Аустралији (Еп. Димитрија, Еп. Николаја, Еп. Петра, Еп. Василија (Веиновића), Еп. Саве, Еп. Луке и Еп. Милутина) али и Његове Светости Патријарха српског Германа, као и грчких и руских Архиепископа који су помагали Српску Православну Цркву у њеним почецима у Аустралији. Сви ови примерци биће изложени као понос локалне историје светосавске Цркве.
Примерци који нису у изложбеном стању спаљују се слично и осталим литургијским предметима који више нису употребљиви у Богослужењу (старе одежде, иконе и сл.) на посебним обредима. Антиминси се одлажу на специфичан начин тако што се сакупљају у капели српске патријаршије у Београду где се спаљују када Патријарх припрема (кува) Свето Миро које се допуњује и не нестаје још од памтивека. Ватра на којој се припрема миро ложи се управо старим антиминсима, који су и сами раније миропомазани, истим оним миром којим се миропомазују и сви новокрштени православни хришћани, настављајући у Православној Цркви непрекинути ланац од апостолиских времена до данашњег дана. Ово миро је такође веза са Апостолима и потврда Апостолског прејемства јер га Патријарх додељује Епископима а Епископи својим свештеницима, те оно опстаје само у канонској Православној Цркви. Коначно, пошто се при освештавању нових часних трпеза у олтару на сваки ћошак трпезе ставља по једна иконица јеванђелисте, неретко се ове иконе изрезују управо са старих антиминса који се спаљују при припремању Светог Мира. Ове иконице долазе до изражаја на рукоположењу нових свештенослужитеља, када се кандидат три пута води око часне трпезе и целива четири ћошка, односно управо ове четири иконе, које представљају четири ћошка света, “јер се њихов глас чуо до краја васељене”.
Након вађења моштију из старих антимиса служено је вечерње богослужење. Служио је високопречасни протојереј-ставрофор Ђуро Ђурђевић а остало свештенство је одговарало појањем док је Епископ стајао у трону. У склопу вечерњег богослужења освештани су нови илитони и губе. Илитон је црвено платно у којем бива умотан антиминс од једне до друге Литургије, који тако спремљен стоји испод Јеванђеља на Часној трпези, символишући платно у које је увијено Христово тело након распећа на крсту, те је зато црвене боје. Губа је парче сунђера, обавезно природног који се обично ручно вади из мора и припрема за литургијску употребу. Овим сунђером сакупљају се честице тела Христовог са дискоса и пребацују у путир пред крај Свете Литургије.
Након трпезе љубави већина свештеника разишла се на починак пред сутрашњу Литургију док се Преосвештени Владика Иринеј са неколико свештеника вратио у храм где је обављено полагање моштију извађених из старих антиминса у нове. Преко шездесет нових антиминса добили су мошти које се већ неколико генерација селе из старих антиминса у нове, увек остајући на Часној Трпези. Њима су придружене и честице моштију Момишићких мученика из српске спарте-Црне Горе. То су мошти четрдесет ђака, деце српске, и двојице њихових вероучитеља, које су 1688. године безбожни Турци живе спалили.
Сви ови антимисни сложени један на други сачекали су почетак Архијерејске Литургије следећег јутра под тихом светлошћу неугаслих кандила у храму Светог Кнеза Лазара.
У суботу, 13. септембра, на дан Полагње појаса Пресвете Богородице и Светих Јасеновачких мученика, Његово Преосвештенство Епископ Иринеј започео је Литургију у 09:00 часова а њему су саслуживали високопречасни протојереји-ставрофори Велибор Бојичић и Никола Билић, протојереј Страхиња Јањић, протонамесник Бранко Босанчић и јереји Бобан Војиновић и Ђорђе Веселиновић, као и протођакон Петар Мракић, а прислуживали су ипођакон Вељко Мракић, чтеци Петар Рајић, Милан Станимировић и Стефан Мастиловић. Појањем су одговарали свештеници и чланице Савеза Кола Српских Сестара које су истог дана славиле своју заветну славу- Јасеновачке мученике.
Антиминси су покропљени светом водом, као и смешаним ружином водом и црвеним вином (Родостамном) и помазани Светим Миром. Значај овог обреда огледа се и у томе што сасвим подсећа на освештање новог храма, односно жртвеника. Литургија је затим, како то бива у овим приликама, служена на свим новоосвештаним антиминсима одједном.
Након Eвхаристисјког славља Епископ Иринеј разделио је антиминсе свештеницима подсећајући да нико као Господ промислом својим не може уредити да се освештање изврши управо на празник Светих Јасеновачких мученика, јер се мученичке мошти стављају у жртвеник. Али исто тако и на празник Полагањa појаса Пресвете Богородице која је по предању срела Светог Апостола Тому на облацима и предала му свој појас који се и данас чува на Светој Гори и помаже бездетним паровима да зачну, те да се и нови антиминсима после Литургије авионима, опет кроз облаке, разнесу широм Аустралије и Новог Зеланда. Зато је Владика приликом преноса моштију, уз мошти мученика у антиминсе уградио и делиће појаса пресвете Богородице који се освештавају у светогорском манастиру Ватопеду на оригиналном појасу Пресвете Богородице. Коначно, промисао Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог удесила је и да се на новим антиминсима прва Литургија у свим помесним храмовима и манастирима служи управо на дан Црквене нове године, тј. 14. септембра, првог дана 7523. године према Византијском календару.
Пред сам крај Литургије пресечен је и славски колач Савеза Кола Српских Сестара које су, на челу са домаћицом славе и својом председницом гђом. Милицом Козлином, припремиле и богату славску трпезу љубави за којом су се у наставку евхаристијског славља окупили Епископ, свештенство и народ, joш једном торжествено и саборно певајући тропар Јасеновачким мученицима.
Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
