Освештан храм у Дринићу
На први дан Духова, 23. маја 2010. године, у Дринићу, Општина Дринић - Петровац, или Српски Петровац, чином троносања освећена је новоподигнута црква посвећена управо празнику Силаска Светога Духа на апостоле. Овај велелепни храм грађен је од 2001. године. Освећење је обавио Епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом уз саслужење два свештеника и два ђакона. Овом уистину историјском догађају не само за Дринић већ и за цијелу Босанску Крајину и шире, присуствовали су многобројни гости и узванице, те донатори, приложници и парохијани парохије буковачко-дринићке.
У надахнутој бесједи Владика је говорио о великом дану којег створи Господ у којем треба да се радујемо и веселимо. Разлог томе радовању и весељу јесте чињеница да је ''ово мјесто, овај храм, од данас свето мјесто и свети храм. Од данас ће као у случају јаковљеве љестивце анђели силазити са небеса, а ми се благодаћу Духа светога препорођени том истом љествицом пењати до небеса. То је смисао светих мјеста и светих храмова, јер како рече праотац Јаков 'ово је мјесто врата небеска'. Радујте се и веселите, браћо и сестре, и из тог разлога што вас Бог у 'слабости вашој' показа јачим од оних који живјеше или још живе у свој раскоши и слави својој. До прије десетак година ови простори су били пусти и нијеми, пусти без људи, а нијеми без пјесме и цвркута птица небеских. Сви су, а прије свега непријатељи нашег повратка, мислили да ће нас својим опструкцијама и запријекама одвратити од повратка на наша огњишта. Молили су њихове 'богове' да се Срби не врате. На жалост у том њиховом 'мољењу' учествовали су многи из рода нашега, који се данас посипају 'пепелом лажног покајања'. Сутра би због својих личних интереса све досада учињено поновили, чак је у горем облику издајства. А ми смо им одговорили овим величанственим стваралаштвом, овим украсом свијета, јер овај свети храм је уистину украс свијета, али и украс ваших душа. Он најбоље показује колико се наш Српски народ духовно обнавља и мијења. Потсјетио бих вас како су прије 20-так година 'другови' говорили како је Српски народ невјеран, како је одбацио Цркву и славу, како је постао оно што је од њега очекивао свјетски комунизам. А који су то што су о нама тако говорили? Исти они који су нам од 1941. до 1945. године као хрватске усташе палили и рушили цркве, а потом као комунистички преобраћеници бранили да спаљене цркве обновимо и нове градимо. Они су давали суд о нама, они који су извршили духовни и биолошки геноцид над Српским народом. Када сам први пут о томе јавно проговорио пред инспекторима ДБА у Бихаћу 1981. године, исти су се уплашили приче о томе, јер сам погодио тачно гдје је требало да се погоди, а то је да се радило о усташко-комунистичкој завјери против Српског народа како прије, тако исто и у току и након Другог свјетског рата. Ево одговора Српског народа на њихове злочине, на њихове завјере, на њихове сплетке! Обнављамо од усташа порушене и градимо нове храмове. То је разлог да се радујемо и веселимо, јер смо поново стекли своју стару славу, своје достојанство Немањићког соја и каракрета.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
