Освештање Храма у Берковићима

БерковићиНесвакидашњи и јединствен догађај за целе Берковиће управо се догодио. Наиме 13. јула 2008. године на Сабор светих дванаест апостола - Павловдан милошћу Божијом и благодаћу Светога Духа освешта се нови Саборни Храм Св. кнеза Лазара и новомученика српских у Берковићима. Освећење храма и Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије са свештенством и гостима из других епархија.

По јеванђељу на литургијском сабрању беседио је бивши парох ове парохије јереј Дражен Тупањанин. Епископска поука уследила је по завршетку Литургије. Празновање је настављено културно-уметничким програмом и славском трпезом. У културно-уметничком програму учествовали су: глумац Небојша Кундачина, фолклорне групе из Љубиња и Берковића, женска изворна група из Невесиња. Присуство бројног верног народа потврдило је исконску жељу и вековну чежњу мештана да се баш на Берковићима сагради овај свети храм.

Још давне 1943. године служећи Свету Литургију у оближњем селу и малој гробљанској цркви на Горици тадашњи парох архимандрит Симеон (Биберџић) са верним народом договарао је и предвидио потребу за изградњом јединственог Саборног храма за целу област Дабарског поља. То су биле тешке ратне године, а само две године раније уочи и око Видовдана 1941. мученички је на Берковићима пострадао тадашњи свештеник Војо Медан, убијен од усташке руке као и велики број недужног верног народа. Ту и тада посејано је семе мученичке крви која се пролилила баш на месту сада подигнутог и освећеног храма. Године су пролазиле, десило се још једно ратно страдање и рушење Цркве Божије, и деца и унуци оних који жељеше нови храм и сами пострадаше. Али велика милост и сила Божија је недостижна непријатељима нашим и тако се благословом умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Г. Атанасија 2000. године освећују темељи поменутог храма, а касније се гради и 2008. године освећује саграђени храм благословом Епископа Григорија.

Дуг и трновит пут имала је и сама замисао изградње, а касније сама изградња овог малог храма извајаног од херцеговачког камена, али да се сила Божија у немоћи показује одиста је тако. Овај храм потврђује да вера наших предака и оних који за њу пострадаше никад не умире већ као вечна енергија живи и обитава у нама и као таква делује на нашу стварност и сведочи нам о свеприсуству Божијем.

Беседе Владике Григорија, списак приложника за храм као и фотогалерију можете пронаћи ОВДЕ.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка