Освећен храм Покрова Пресвете Богородице у Маринковцима

У времену које очајнички чезне за разбибригом, удобношћу, богатством, славом и овоземаљским почастима, необично је када неко говори о борби, жртвовању, напорном труду и раду, лишавању, уздржању, задовољавању малим, простодушности и умјерености. Али, ето, ми ћемо управо о томе говорити. Физички мали и веома скроман - али у срцима оних неколико простодушних људи који су у њему провели последња три мјесеца уграђујући свеки атом своје снаге, сваку идеју и визију, сваку непроспавану ноћ - постао је и остао велики и богат, или, како рече свети Јован Лествичник, неисказано богатство.

Овај храм смо обнављали на чудан начин. Због недостатка новца да се све плати, неколицина љубављу испуњених вјерника након свог свакодневног посла, из одјела су хитали у радна одјела, и свом храму посвећивали ноћну смјену често до раних јутарњих сати, а онда опет ујутро у одјело, па на посао.
Обнова овога храма био је подвиг, а подвижничка борба је тешка као што смо и осјетили, али није недостижна. Храм смо обнављали не за овај свијет, јер свијет у друго вјерује, на друго мисли, о другоме машта, за друго се бори, а наша борба није била таква.

И тако, из ноћи у ноћ, из дана у дан, храм Покрова Пресвете Богородице у Маринковцима будио се постепено, уздизао се из прашине заборава, скидао са себе паучину невјерице да ће икада устати из тмине и засијати новим животом. Не очекујући и не тражећи никакве овоземаљске захвале и похвале, да не приме плату своју у овоме свијету, срца свога ради и љубави премс Пресветој Богомајци и Цркви Христовој, неуморно су радили даноноћно да обуку овај мученички храм у одећу светлу и чисту којом је и стао пред свијет на дан свога освећења.

Дана 25. новембра ове године, руком Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома свечано је освећена ова светиња и пружена јој је нова нада, нови живот.

Епископу су саслуживали: архимандрит рмањски Серафим Кужић, лијевљански протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, протонамјесници Саша Црљић и Синиша Сердар из Дрвара, као и ђакон Никола Перковић.

Светој Литургији и освећењу присуствовало је стотинак вијерника, нешто из околних села, али већином из самог Грахова, који су дошли да дају братску подршку малобројним вјерницима ових села.

Након Литургије Преосвећени Владика Хризостом је подијелио грамате заслужним донаторима и обновитељима овога светога храма.

Послије је у порти храма уприличена гозба љубави, гдје су се сви окупљени око своје обновљене и освећене цркве радовали.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка