Освећен још један део тврде српске крајишке земље

На радосни празник Ваведења Пресвете Богородице у парохији шиповској, у храму Светог Јована Крститеља, православни Срби Крајишници предвођени својим архипастиром Епископом бихаћко-петровачким г. Атанасијем одслужили су свету Литургију.

Саслуживали су свештеници парохија шиповских, а за лијепо појање побринули су се ђаци овдашње основне школе. Присуство многобројног вјерног народа, што је нажалост у ово тешко вријеме за Србина ријетка појава, натјерало је Епископа да се у мислима поврати на она славна времена службовања часног јањског проте Мирослава Стрике када су цркве биле пуне - Пуне цркве, а пуне и душе. Храм је изгледао као једно море које се таласа, сјећао се Владика.

Својом надахнутом празничном бесједом, Епископ, као духовни љекар и учитељ повјерене му пастве, поучио је али и опоменуо вјерни народ на оно шта ваља и требује чинити да бисмо се спасили. Указао је на велику улогу Пресвете Владичице наше Богородице у спасењу рода људскога. -Она је својом смјерношћу и безграничном послушношћу постала Богородица, часнија од херувима и славнија неупоредиво од серафима.

Владика је подсјетио и опет поновио да је крштење основ свега. Да би нам Богородица могла бити топла молитвена заступница, ми морамо бити крштени, окупани у бањи пакибитији. Смрт је побјеђена, но ипак Васкрсења не бива без смрти, учи нас славни Његош. Није Србин ко се смрти плаши - то су стари доказали наши... Морамо да наставимо ногоступом наших предака, јер, како рече наш крајишки писац Петар Кочић:Ми сада жањемо оно што су сијали наши преци, а сијемо да имају шта жети наши потомци.

Владика је још рекао и то, да онима који се храбро бори са гријехом, наградни вијенац неће изостати. А дароваће га Побједилац смрти, Господ наш Исус Христос.

Но овдје се не завршава радост данашњег празника. Није се остало само на ријечима, било је и дјела. Ако заиста. Покољења дјела суде, што је чије дају свјема... онда ће овај дан бити уписан златним словима у љетопису села Муждека и парохије пљевско-мујџићке.

Они подижу још један нови храм у Епархији бихаћко-петровачкој. Подижу га по благослову владике Атанасија а трудом и залагањем часног пароха пљевског Црепуља Милоша и његових парохијана. Храм ће бити посвећен Светом владици Николају Српском и гради се на гробљу овога села. Владика је освештао темеље будућег храма. Иако у овом српском селу има само једна кућа, радови теку брзо, захваљујући прилозима многих расејаних мјештана. Они су отишли али су у срцима својим ипак понијели сјећање на родну груду и грумен рођене земље - како и кажу стихови: Мораш сине да разумеш, ђе се родиш ту и умреш.

Свештеник Милош и његови парохијани овај храм граде са побожношћу, имајући увијек у мислима стихове које је написао управо светитељ коме посвећују цркву:

Ал чујте ме моја браћо драга
Није зидат цркву ка џамију
Нит је зидат цркву ка ћуприју
Кад се црква православна зида
Прво душа од гријеха се вида
Па се кади тамјаном молитве
Опасује пасом уздржања
И светијем причешћем залаже
Тако само и Господ помаже...
Руком зида, срцем Бога моли
Да заштити цркву ода свуда
Те да траје до Страшнога Суда

На Ваведење 2015. године летописац ове парохије је записао: Наш добри Владика са својим часним свештенством, у златотканим одеждама и са молитвом на уснама, освети још један комад тврде српске крајишке земље. Нека би молитвама Пресвете Богородице, која и сама бејаше уведена у Храм, ово благо и богоугодно дјело било завршено да би и православци из овога села имали свети Божји храм у који ће моћи да уведу и уводе своју дјецу.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка