Освећен Светониколајевски храм у Пачетину

-Заиста је овај храм дика и понос нашег народа на овим просторима. Лепота храма је управо у вама верни народе. Узалуд су храмови и било које друге зидине ако нема нашега народа. Ви сте ти који чините Цркву Божју, ви који сте дали своје прилоге да овај свети храм заблиста данас у овако лепом светлу, јер без народа Црква Божја није Црква, истакао је владика Херувим.

У суботу, 13. октобра 2018. године, када света Црква молитвено прославља Светог мученика Григорија и Светог Михаила Кијевског, Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим осветио је храм Преноса моштију Светог оца Николаја у Пачетину. Заиста велика духовна радост се пројавила на више начина.

Наиме, поред присутства саме иконе Христове - епископа Херувима, светиња у Пачетину је била препуна школске деце, верног народа, свештенства и многобројних представника политичког и друштвеног живота у Републици Хрватској, што сведочи о важности догађаја. Светој Литургији су присуствовали: гђа Драгана Јецков, саборска заступница, г. Мирослав Палић, начелник Општине Трпиња, гђа Људмила Остојић, конзул Републике Србије у Вуковару, г. Дејан Дракулић, помоћник министра управе, и многи други.

Архијереју су саслуживали: архимандрит Павле из манастира Ораховице, протојереји-ставрофори Јован Клајић, умировљени свештеник, и Чедо Лукић, архијерејски намесник боровски из Борова, протојереј Љубенко Јовић из Бршадина, протонамесник Владимир Недељковић из Габоша, јереј Горан Тодоровић из Бијелог Брда и ђакони Радован Арсеновић из Трпиње и Предраг Јелић из Даља.

По литургијском отпусту Епископ се обратио локалном сабрању:

-У Име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, часни оци, представници политичког живота наше заједнице, нека је благословен данашњи дан који је Господ створио,дан када је Господ благословио да дођемо овде у Пачетин и да освештамо свети храм посвећен Преносу моштију Светог оца Николаја Мирликијског Чудотворца. Велики је благослов Божји не само за Цркву већ и за верни народ, када се освештава једна црква или када се једна црква зида и гради. То је велики благослов и велика нада, посебно на овим просторима на којим живимо, јер кад има потребе да се зидају и освештавају храмови Божји то значи да наш народ овде живи и да је присутна жива Црква. Једино нас то може одржати на овим просторима страдања и мучења. Велики је крст Божји што смо данас овде и што је овај свети храм данас освећен, јер он сведочи свету светлост Христовог Васкрсења. Никако другачије ми хришћани не можемо да живимо, него у светлу Васкрсења, да међу другим народима ширимо ту љубав која произилази из победе над смрћу. Требамо да градимо љубав и мир једни међу другима, да градимо љубав са припадницима других вероисповести и народности, јер је то пут на који нас наша света Црква позива.

-Кажу људи да је велики благослов, и заиста то и јесте, када се један храм освештава, јер знамо да је овде велико страдање нашега народа и да се наш народ непрестано исељава са ових простора. Међутим, Богу хвала, недавно смо имали освећење цркве у Копривни, данас освештавамо храм овде у Пачетину, а то значи да наш народ још овде живи и да се кандило које је запаљено пре много векова још није угасило. Потребе нашега народа за духовним животом су и даље велике и зато увек спомињем да је овај наш народ крстоносан, христоносан и богоносан. Заиста, наш народ носи ту клицу љубави према Богу, наду на Васкрсење, наду да једино можемо да опстанемо ако свој живот усмеравамо ка Царству Божјем. То је подвижнички пут на који нас упућује наша света Црква. Никако ми другачије и не можемо живети у овоме бурноме времену страдања, једног капиталистичког начина живота, него у Цркви, изграђујући пут Васкрсења, пут Царства Небескога. Управо је то Црква Божја где се напајамо са те ризнице, са тог Извора бесмртности која нам се непрестано даје. Сваке недеље кад год се служе свете службе приноси се Жртва од свих и за све. Приноси се Жртва Богу у виду Тела и Крви Христове са којом ми треба сваке недеље да се причешћујемо да бисмо били удеоници Царства Небескога које нам се даје у светим храмовима. Овај храм и јесте сведок приноса Бескрвне Жртве, и сваке недеље, када се окупља наша заједница у Пачетину треба да приступате светој Чаши у овом прелепом храму који сте обновили.

-Заиста је овај храм дика и понос нашег народа на овим просторима. Лепота храма је управо у вама верни народе. Узалуд су храмови и било које друге зидине ако нема нашега народа. Ви сте ти који чините Цркву Божју, ви који сте дали своје прилоге да овај свети храм заблиста данас у овако лепом светлу. Без народа Црква Божја није Црква, без народа нема ни свештеника у једноме месту. Једино ако је народ ту, онда има и духовних потреба и ту долази свештеник и приноси Богу Жртву од свих и за све. Не можемо ми живети на овим нашим просторима без Цркве, не можемо живети, а да се не поучавамо Јеванђељу Христовоме, не можемо живети, а да немамо љубави једни међу другима. Морамо носити бреме једни другима, јер је јарам Христов онда лак. Не можемо бити разједињени, не можемо бити народ који не зна свој циљ и нема свој правац. Црква Божја нас на то упућује, да ми као православни хришћани имамо свој пут ка Царству Божјем и вечној Истини. Свето Писмо нам сведочи да је Христос Пут, Истина и Живот. Једино у Цркви можемо да се упознамо са тим путем који освештава свакога човека. То је пут ка којем треба да стремимо, то је пут ка којем треба да идемо. Онда ћемо знати да смо народ Божији, царско свештенство, народ свети.

-Такође, ова деца увек треба да су ту са нама. Њихов глас је вапај њихових душа према самоме Господу. Они су безазлени, деца немају греха. Према њима се увек требамо тако и опходити, јер и Христос каже „Пустите децу да дођу к мени.“ Деца су наша нада, наша утеха и док год они буду овде знаћемо да има наших школа и да је и Црква ту која треба да им проповеда Реч Јеванђеља и да сије семе Јеванђеља Христовога, како у школама тако и у светим храмовима. Нека је благословен данашњи дан народе Божији и децо Божја, нека сте благословени. Нека је благословен овај народ, ова заједница у Пачетину, да она опстане и остане на овим просторима, да се кандило које је упаљено овде никад не угаси и да свештеник овде увек може да живи и да проповеда Реч Христову, Реч Јеванђеља и Реч Васкрсења.

Будући да Цркву чине и свештенство и верни народ, тако су и у изградњи ове светиње учествовали многи људи добре воље. Управо из тог разлога, после богонадахнуте беседе, Епископ је поделио аријерејске грамате захвалности за све оне који су на било који начин помогли око обнове цркве господи Слободану Црногорцу, Александру Црногорцу, Милошу Ђурђевићу, Јови Вуковићу, Драгославу Рашићу председник црквеног одбора, госпођи Гордани Шашлић и Далибору Пуповцу, гђи Борислави Хаџић, Општини Трпиња и СНВ Загреб.

Поред архијерејских грамата, СПЦО Пачетин је доделила захвалницу СДСС-у за братску помоћ приликом обнове храма и прославе освећења, ЗВО Вуковар, господини Јови Пуповцу, Зорану Илићу, Неговану Петковићу, Жарку Црногорцу, гђи Гордани Лазић, г. Слободану Живковићу, гђи Радмили Вукотић, господи Јовану Лукићу, Милану Павићу, Саши Марчети и Срђану Секулићу, гђи Љубинки Стефановић и постхумно Живораду Јозићу.

Заједничка радост и славље је настављено за трпезом љубави у ловачком дому у Пачетину.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска