Освећена обновљена црква у Петровчићу

У недељу, 1. новембра 2020.  године, када Црква прославља Божје угоднике Прохора Пчињског, Јована Рилског и Јована Кронштатског, сремско село Петровчић заокружило је обнову цркве посвећене Светом Јовану Претечи, која је уписана као споменик културе (Службени гласник РС бр. 108/05).

Унутрашњу обнову цркве помогла је Градска општина Сурчин заједно са добротворима из Петровчића у сарадњи са старешином цркве, јерејем Ненадом Катићем.

Свештенство архијерејског намесништва земунског са верним народом дочекало је у радости Епископа сремског г. Василија. За дан освећења обновљене цркве у којој се од 1845. године узносе молитве, верни народ се припремао како ће што боље и лепше учествовати у Божјој служби и одговарати на Литургији.

Торжественом Литургијом началствовао је Епископ сремски Василије уз саслужење протојереја Страхиње Голијана, архијерејског намесника земунског, протојереја-ставрофора Драгана Гвозденовића, старешине бољевачке цркве Свете Петке, домаћина јереја Ненада Катића, старешине јаковачке цркве, свештеника Перице Влаинића и протонамесника Ђорђа Ковлена, старешине цркве Преноса моштију Светог Николаја у Белегишу, као и ђакона Светогора Сандића, епархијског ђакона Горана Власца  и ђакона сурчинског Николе Ерцега.

Хор Свети краљ Стефан Дечански вођен диригентском руком Миле Марковић узвеличао је литургијско сабрање и освећење цркве Светог Јована Претече.

У својој проповеди епископ Василије је захвалио јереју Ненаду Катићу што сигурном руком управља храмом и води своју паству, као и свим приложницима и добротворима, Општини Сурчин за материјалну помоћ у обнови храма почев од крста, крова, изоловања влаге у цркви све до постављења подног грејања (http://www.eparhija-sremska.rs/novosti/obnova-crkve-svetog-jovana-pretece-u-petrovcicu/).

После свете Литургије одслужен је помен блаженоупокојеном митрополиту Амфилохију, који је оставио својим делом и животом неизбрисиви траг у историји Српске Цркве и народа. Епископ Василије је казивао о градитељској улози митрополита Амфиилохија:

-У летопису „Обнова и градња манастира и храмова у Црној Гори 1990–2010“ који је издат поводом двадесетпетогодишњице архијерејске службе Митрополита Амфилохија (1985–2010) и двадесетогодишњице његовог служења (1990–2010) на трону Митрополита црногорско-приморских дат је прецизан податак да је у тих 20 година санирано, реконструисано и изграђено 569 црквених објеката. До данас се тај број повећао на 652 црквена здања. На основу неспорних чињеница можемо закључити да време од када се на трону Светог Петра Цетињског налазио митрополит Амфилохије – уз немањићку епоху у некадашњој Зети и епоху митрополита Митрофана Бана и краља Николе – представља најзначајнију градитељску епоху у историји тих простора.

Владика је подсетио и на духовну обнову, обнову свештенства и монаштва, и додао: -Блаженопочивши митрополит Амфилохије био један од најученијих теолога наше Свете Цркве, богатог стваралачког опуса, који броји преко хиљаду библиографских јединица. Митрополит Амфилохије Радовић је написао и објавио велики број монографских публикација, а поред теологије и философије бавио се и есејистиком, преводилаштвом и поезијом.

Архијерејске грамате за свој допринос у обнови цркве добили су господа Михајло Прокопљевић, Вукашин Љубинковић, Вучић Стојковић, Мирко Босанац, Ђорђе Радосављевић, Саша Костић, Бранислав Радосављевић, гђа Нада Младеновић и гђа Милена Момчиловић.

Богоугодни разговори су настављени за трпезом љубави током које јереј Ненад Катић изразио захвалност епископу Василију за поверење примивши га најпре у свештеничку службу а потом за поверену му обнову храма, председнику Општине Сурчин г. Стевану Шуши за несебичну помоћ, као и својој породици за подршку.

Председник општине г. Шуша је потврдио спремност да Општина Сурчин и даље настави са материјалном помоћи за бгоослужбене објекте на територији архијерејског намесништва земунског.

Сабрању су присуствовали протојереји: Душко Ђеорђић, парох сурчински, и Александар Урумовић, старешина ашањске цркве Светог архангела Гаврила, и јереји Немања Бошковић, старешина бечменске цркве Светог Саве, и Бранислав Јовановић, старешина прогарске цркве Светог архангела Гаврила.

Извор: Епархија сремска