Освећена обновљена Иверска капела
Патријарх Кирил осветио Руски некропољ и спомен-костурницу руским војницима
Данас, у суботу 15. новембра 2014, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил осветио је обновљену Иверску капелу, реновирани Руски некропољ и спомен-костурницу у славу руских бораца изгинулих у Првом светском рату. Чину освећења је присуствовао Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј са више Архијереја наше свете Цркве, као и сви чланови високе делегације Московске Патријаршије која се налази у тродневној посети нашој Цркви. Примећен је велики број српских свештених и монашких лица, као и велики број Београђана који и на овај начин захваљују на свакој врсти помоћи браће Руса, и то не само у ратовима.
Овом заиста светом и, мора се рећи, надасве дирљивом чину присуствовао је амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин, амбасадор Белорусије Владимир Чушев, као и у свету чувени редитељ Никита Михалков, директор Управе за односе са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, поч. конзул Белорусије у Србији Драгомир Карић, председник Фонда руског некропоља у Београду г. Ненад Поповић, и многи други представници политичког и културног живота Русије и Србије, као и руски и српски високи официри, руски војници учесници здружене вежбе са српским војницима "Срем 2014" са генералом Владимиром Анатолијевичем Шамановим, представници козачких организација...
На освећењу обновљене Иверске капеле, Некропоља и спомен-костурнице, као и на помену у наставку, појао је хор при Подворју Руске цркве у Београду посвећене Светој Тројици.
После овога чина Патријарх Кирил се обратио присутнима речима:
„Ваша Светости, браћо Архијереји, браћо и сестре! Хтео бих да изразим захвалност свима који су уложили труд да се ова светиња обнови. Ми се налазимо на посебном месту где су сахрањени многи руски војници и као такво, ово гробље је највеће у Европи. Ово је земља у којој се, упркос многим недаћама, подиже споменик цару Николају, који није оставио Србију ни онда кад је требало доносити тешке одлуке. Није била лака одлука да уђе у рат 1914. године, у моменту када Русија није била спремна. Године 1914. отпочеле су корените реформе у руској војсци и тај процес требало је да се заврши 1920. када би руска армија постала вероватно најјача у свету . Међутим, те 1914. године, мимо наше воље, отпочиње Први светски рат, познатији као Велики...
Српски народ се налазио у тешкој ситуацији, и, без обзира на све, цар Николај II доноси одлуку да уђе у рат. Знамо какве последице је имао тај рат: четири империје су нестале: Руска, Отоманска, Германска и Аустро-угарска. Али је Руска империја највише пострадала и највише жртава поднела. Без обзира на то што је Русија претрпела највеће губитке, она се ипак није нашла на страни победника...
После Првог светског рата отпочиње грађански рат. И управо те чињенице и данас имају корене у оном времену. Добро је што су отпочели да се помињу хероји онога времена и у Србији и у Русији, а благодарна Србија је примила реке Руса који су нашли уточиште у њој. Србија је на тај начин изразила благодарност Русији на великој жртви и проливеној крви. То се догодило онда кад је српска војска била на обалама Јадранског мора и кад се очекивало да ће јој савезничке силе помоћи, али то се није догодило. И управо тада је цар Николај II поставио ултиматум да, уколико савезничке силе не помогну Србији, Русија ће изаћи из рата.Дакле, ми вршимо спомен на ове догађаје управо кад се обележава 100-годишњица од почетка Првог светског рата.
Радостан сам што је ово гробље обновљено. Хтео бих да се с благодарношћу обратим свима онима који су помогли обнову овога гробља. Истовремено, то је предиван споменик који символизује братске односе Србије и Русије. Обнављајући ово гробље, обнављамо спомен на нашу историју и наша осећања. Оно што се данас догађа, не односи се само на прошлост, него и на будућност. Нека Господ благослови Русију и Србију, наше народе, наше Цркве!“
У наставку је Свјатејши Кирил заблагодарио и Српском патријарху што му је омогућио да одслужи данашњи помен, а Иверску капелу је даривао иконом Христа Спаситеља.
После овога су два Патријарха положили цвеће на споменик војницима палим у Првом светском рату.
