Освећени крстови за храм св. великомученика Прокопија у Лозници

Свечаност освећења часних крстова  храма Светог великомученика Прокопија на Лозничком пољу, на имању надомак Дрине које је Цркви даривао г. Зоран Ђермановић, одржана је 21. јула 2016. године у присуству великог броја верног народа. Празнично расположење је почело светом Литургијом коју је служило лозничко свештенство.

У 17 часова Његово Преосвештенство Владика шабачки г. Лаврентије освештао је позлаћене крстове који ће се надносити над Дрином као символ непобедивог хришћанства. Дародавац крстова, г. Дане Спасојевић из Бање Ковиљаче, који их је урадио и позлатио, био је и кум када су постављани темељи овог светог здања.

За ову цркву звона су поклонили г. Перо Дивљановић, г. Драган Станковић и г. Милинко Павловић из Лознице. После освећења крстова владика Лаврентије је г. Станковићу и г. Павловићу уручио ордене Светог владике Николаја Велимировића за њихово изузетно залагање за добро Цркве. Крстове ће ових дана подићи на куполе чију израду и позлату ће да финансирати г. Перо Дивљановић и његови синови.

Током чина освећења крстова владика Лаврентије је, између осталога, рекао: „Као што си крстом ослободио свет од осуде за грех, тако и слуге Твоје који ово крсно знамење с вером направише из љубави, покажи свагда као победитеље греха силом Крста љубљеног Сина Твог, и даруј им сва земаљска и небеска блага своја, и Крстом упућујући увек све верне добру, приведи их добијању небеског венца.“ Над верним народом који се окупио на Лозничком пољу надвио се невидљиви облак благодати и заорила се песма из кондака четвртог гласа: „Ти, који си драговољно био подигнут на крст, даруј милост своју новом живљу Твом, Христе Боже, обрадуј силом Твојом имајући као савезника Твоје оружје мира непобедиву победу.“

Владика Лаврентије се затим обратио свештенству и верном народу: „Да Бог дâ да започето дело довршимо и да се трећи пут радујемо кад будемо иконостас освећивали. Нека вам је срећан и благословен овај дом Божји и ова ваша света богомоља! Нека вам ово буде најомиљеније место састајања, нека никада стаза од вашег дома до њега не зарасте! Сви свети овде невидљиво присутни преносиће ваше молбе, ваше муке и узносити пред престо Свевишњега. Нека вам је срећан и благословен овај храм! Пуно година у њему крштавали децу, венчавали своје, најлепше радости свога живота овде очекивали и обављали, и нека вам Господ Бог молитвама свих угодника овога храма буде пратилац кроз ваш живот, кроз живот ваше деце и свих оних који ће се овде окупљати. Благослов Божји нека је с вама у све дане живота!“

Епископ је после своје беседе уручио ордене споменутим врлим домаћинима који су помогли изградњу храма, а чија имена је прочитао протођакон Милан Ковачевић, професор Богословије Светога Саве. Затим се верном народу обратио spiritus movens целокупног духовног градитељства лозничке Црквене општине, протојереј ставрофор Милан Алексић. Он је рекао:

„Велика је данас радост овде нас који смо се сабрали да захвалимо Богу и св. великомученику Прокопију, заштитнику нашег светог храма. Сви данас молитвено радимо, драга браћо и сестре, на томе да ова наша црква буде украшена најлепшим символом,  Часним крстом на коме је наш Господ Христос, као праведник, био разапет и својом Крвљу спрао наше грехе, и када је био скинут са крста, у гробу васкрсао и својим Васкрсењем смрт победио и нама свима даровао живот вечни. Сам Господ Исус Христос је рекао: „Ко хоће за мном да иде, нек се одрекне себе и узме крст свој и крене за мном, јер ја сам Пут, Истина и Живот. Хоћу да се данас захвалим пре свега Господу Богу, затим, нашем драгом Владици који је дошао да нам освешта ове крстове, да нас благослови и својим благословом ојача, да нам дâ снаге као и увек до сада. Хоћу да се захвалим и нашем драгом брату Дану Спасојевићу из Бање Ковиљаче који је својом руком, својим знојем и својим материјалним средствима урадио ове крстове. Нека ово добро дело буде одговор пред престолом Божјим за спасење његове душе, и њега и његове породице. Знамо да постоје само три крста: крст праведнога, крст покајаног разбојника и крст непокајаног разбојника. А ти, Дане, запамти да носиш на својим леђима овај крст праведнога.“

Затим је прота захвалио свим дародавцима и изјавио да ће орден Светог владике Николаја бити благовремено уручен г. Данету Спасојевићу. Захвалио је такође, као највећем добротвору, г. Петру Дивљановићу и његовој породици, као и г. Милу Павловићу без чијег труда тешко да би се овај храм изградио. Прота је захвалио и г. Драгану Станковићу из Власенице који живи у Лозници, а ради у Аустрији, човеку широког срца, добре душе, који помаже све и свакога, сиромашне, а посебно своју Цркву. Посебно је поменут са захвалношћу председник Црквене општине и директор сектора Србијашуме, инжењер Милорад Бајић, који мудро руководи природним ресурсима Шабачке епархије.

Поред самог имања тече леп поточић пун живота, рибица, процветалих локвања. На том месту је предвиђено да се направи језерце над којим ће се надвијати врбе. Ту ће, у близини обале Дрине, поклоници и путници добронамерници на путу за братску нам Босну моћи да се одморе и духовно окрепе.

Рецимо неку реч и о светитељу коме је посвећен овај храм.

Свети великомученик Прокопије је био елитни официр императора Диоклецијана. Звао се Неаније. Са једном дисциплинованом римском кохортом упути га овај злочестиви император у мегалополис Александрију да тамо затре хришћане. На том путу деси се Неанију нешто слично као некада Савлу. У трећи час ноћи би јак земљотрес, и њему се јави Господ и чу глас: „Неаније, камо идеш, и на кога устајеш?“ Неаније упита: „Ко си ти, Господе? Не могу да те препознам.“ Утом се показа у ваздуху пресветао крст, као од кристала, и од крста дође глас: „Ја сам Исус, распети Син Божји. Овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом.“

Тај доживљај је потпуно променио живот војводе Неанија. Он се са својом војском окрену против Агарјана који опседаше Јерусалим. Пошто их је победио, он уђе у Јерусалим и рече својој мајци да је он хришћанин, скину мач и све инсигније високог римског официра, а онда би врло брзо одведен на суд и бачен у тамницу. Сам Господ Исус Христос му се јави ту и крсти га као Прокопије.

Прокопије је проповедао у тамници и причао народу како треба добити венац мученички. Зато се и у чину венчања брачних помиње свети Прокопије. Изведен је био на губилиште, и положи своју свету, племићку главу 21. јула 303. године у Кесарији Палестинској. Свети Прокопије је светитељ који је одбацио силно оружје, те је сада, на обали између Босне и Србије, у овој светињи, заштитник мира који треба да влада на овим нашим просторима. Освећени и позлаћени крстови сијаће у овом крају и њихов одсјај биће трајни траг над пролазном, модром и зеленом водом Дрине.

Горан Раденковић, проф. Богословије Светога Саве