Освећени темељи цркве на Белој Земљи
Место за које многи кажу да је једно од најлепших у Србији, а налази се на путу између Ужица и Златибора, 15. октобра 2017. године било је место сабрања верујућег народа који је већ дуго времена ишчекивао почетак зидања цркве у којој ће се молити и наслађивати Господом.
Данас ни најбољи уметник на свету не би могао да наслика или да речима искаже лепоту места, радост и љубав која се осећала на Белој Земљи. Хиљаду људи је пристигло на темеље будуће цркве и са усхићењем чекало Његово Преосвештенство Епископа жичког г. Јустина да дође и да принесе молитве Господу Творцу.
Деценијска не само жеља већ и реална потреба, трудом житеља овог дивног места почела је да се реализује. Насеље које броји мало преко три стотине домова желело је храм у својој близини, који би био светионик и огледало како тренутних тако и будућих генерација. Место у коме ће се Васкрслим Господом причешћивати, сећајући се свога порекла и славних предака. Из тог разлога, а благословом Епископа, одлучено је да будући храм буде посвећен Сабору српских светитеља, тих дивних примера које је Господ прославио и који никад неће престати да нам буду путоказ како треба живети и којим путем ићи.У данашња времена када је тешко око било чега сложити се и смоћи снаге и за мали рад, житељи Беле Земље су кренули у испуњење речи владике Николаја, да када се Срби сложе, могу много урадити. Донацијама како привредника тако и осталих благочестивих житеља овог места, кренула је изградња храма у најлепшем делу, брдашцету, са кога се види цела Бела Земља. Долазак Епископа био је потврда да ова жеља није пролазна, већ искрена, и освећење темеља био је један дивни печат који је унео неопходну снагу у срца овог народа да су на правом путу и да треба да наставе и заврше започети подухват.
Епископ је након освећења темеља у беседи подсетио на пример Господа Исуса Христа, који је сишао на овај свет и поживео са људима, поучавао нас, и све то што је говорио – испуњавао је. А на крају овоземаљског живота кренуо на пречасну смрт, да пролије своју крв како би опрао грехе читавога народа, од Адама па до краја света. „Данас смо се окупили и да начинимо почетак сабрања у овоме храму и драго ми је да је много деце дошло, јер ће се сећати овога дана, а то је историја“, рекао је Владика. Затим нас је подсетио како је благ Господ који дарује да градимо храмове у којима ће се људи крштавати, венчавати и вршити приносе. Све је то подстрех да будемо сведоци Господа, а сведоци Господа се овенчавају славом. На крају свог обраћања, Владика је благословио народ са жељом да истрају у овом благочестивом делу, са надом да ће се у најскорије време на Белој Земљи служити света Литургија.У наставку славља, надлежни свештеник се захвалио свим сабраним мештанима на труду, подршци и учествовању у изградњи. Такође, напоменуо је да не заборавимо да смо сви заједно наставили поносну ктиторску историју, која нас подсећа да смо потомци славних Срба, да смо племићи. А то нас обавезује да се тако и понашамо, да морамо бити достојни свога имена и имена Христовог, и да се морамо потрудити да храм и довршимо. Изграђујући храм, треба да се сетимо својих предака, као што ће се једног дана, нас и нашег труда сећати наши потомци.
протонамесник Љубан Петровић
Извор: Епархија жичка
