Освећење храма Васкрсења Христовог у Тирани

Након посјете српско-црногорској православној заједници у Враки и Скадру Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј и Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-примрски Господин Амфилохије су по доласку у Тирану, заједно са Епископом рашко-призренским и косовско-метохијским Господином Теодосијем и јеромонахом Андрејем, који су у међувремену стигли из Призрена, смјештени у Хотел Шератон у Тирани, гдје су се на свечаној вечери срели са многим првојерарсима и представницима помјесних Православних цркава.

Јуче, 1. јуна, сва наша делегација је саслуживала на освећењу и Светој Литургији у Катедралном храму Васкрсења Христовог у Тирани, којима је началствовао Његова Свесветост Патријарх константинопољски и васељенски господин Вартоломеј. Поред нашег Патријарха, Патријарха Вартоломеја и домаћина, Блажењејшег Архиепископа тиранског и цијеле Албаније Господина Анастасија, овом торжеству су присуствовали предстојатељи неколико помјесних Православних цркава: Патријарх јерусалимски Г. Теофил, Патријарх румунски Г. Данијел, Архиепископ кипарски Г. Хризостом, Архиепископ атински Г. Јероним, Митрополит пољски Г. Сава и представници осталих Цркава.

Литургији су присуствовали предсједник Албаније Бујар Нишани, предсједник Скупштине Иљир Мета, градоначелник Тиране Љуљзим Баша, други државни званичници, као и највиши представници Римокатоличке Цркве и Исламске заједнице у Албанији.

Послије размјене поклона у сали Синодалног центра у Тирани, гдје је Патријарх Иринеј поклонио Архиепископу Анастасију путир, дискос и панагију, а као уздарје добио икону Васкрсења, делегација СПЦ је присуствовала свечаном ручку у Хотелу „Шератон“.

У току ручка, сви предстојатељи су одржали пригодне здравице поводом освећења Храма. Патријарх Иринеј је у својој здравици истакао љепоту новоосвећеног храма и притом га је назвао тиранском Светом Софијом. Такође је рекао да све вјере, нарочито хришћанска морају да шире мир и да све што угрожава наше ближње дугорочно доводи до лоших посљедица и по нас саме.

Осврнуо се на то и да су једним великим дијелом данашње Албаније владали српски владари, међу којима је и Свети Јован Владимир, који је један од најпоштованијих светих у Албанији. Рекао је и да српски народ три жене у својој историји назива мајкама – једна је Јевросима, мајка Марка Краљевића, друга је мајка девет Југовића, а трећа је преподобна мати Ангелина Крушедолска, српска деспотица, рођена Албанка, коју је народ прозвао својом мајком због добра које је учинила за српски народ. Све ове околности треба да зближавају наше народе, буду нам путоказ за будућност и образац за наше данашње понашање, казао је Патријарх српски.

Истог дана, Патријарх Иринеј је са делегацијом посјетио Амбасаду Републике Србије у Тирани. Његова екселенција амбасадор Мирољуб Зарић је заблагодарио Патријарху на доласку, рекавши да је тај дан посјете Патријарха српског историјски дан за нашу Амбасаду и народ у Албанији.

Патријарх је узразио жељу да Србија и Албанија, српски и албански народ, као најближи сусједи, живе у миру и заједништву и изразио наду да ће, у вези са питањем Косова и Метохије, прорадити савјест код оних који одлучују, те да ће сви схватити да на Косову и Метохији, као богатом простору, има довољно мјеста за све који желе да живе на њој, а Срби то свакако желе. Србија нуди за КиМ најширу могућу аутономију и то је начин да сви на њему заједно живе, рекао је Патријарх.

Заблагодаривши Цркви српској и Митрополиту Амфилохију на бризи коју је ових година имао за наш народ у Албанији, амбасадор је замолио Патријарха да се ускоро, по могућности, пошаље и стални парох за цркву у Враки, који би непрестано могао да се стара о тамошњем народу. Митрополит Амфилохије је упознао Патријарха и амбасадора са околношћу да постоји неколико студената Духовне академије у Драчу нашега поријекла који су потенцијални кандидати за овакву дужност.

Осврнувши се на посјету остацима манастира Светог Сергија и Вакха, Патријарх Иринеј је рекао да је преостали зид нека врста зида плача за наш народ.

Страдање српског народа на тим просторима трајало је кроз вјекове, а било је јако изражено између два свјетска рата кад су многи из сјеверне Албаније били принуђени да се преселе, највише у Метохију и Црну Гору, а наставило се под стаљинистичким и безбожним режимом Енвера Хоџе послије Другог свјетског рата.

У вечерњим часовима Патријарх је са делегацијом присуствовао Фестивалу омладине у Културном центру Православне Цркве Албаније, који се налази у крипти Катедрале, гдје је, поред традиционалних пјесама и игара, приказан и кратак филм о обнови ове Цркве, која је деведесетих година, када је у Албанију дошао Архиепископ Анастасије била без епископа и готово потпуно уништена. Њена обнова је крунисана овим великим догађајем, који је значајан не само за Православну Цркву у Албанији, већ и за државу Албанију.

Данас је Његова Светост Патријарх Иринеј заједно са осталим предстојатељима Православних Цркава у одвојеним сусретима разговарао са предсједником Албаније Бујаром Нишанијем, предсједником Скупштине Иљиром Метом и премијером Еди Рамом. Премијеру Рами, који потиче из православне породице, поклонио је икону дечанске Мајке Божије.

Сви званичници с којима су се сурели чланови наше делегације изразили су задовољство због присуства Патријарха српског на овоме значајном скупу. Предсједник Скупштине Иљир Мета је казао да је био у манастиру Дечани и да се труди да има добру сарадњу са свим државама у региону, међу којима је и Србија и да се залаже за мир и толеранцију.

Премијер Рама је рекао да му је јако жао кад види шта су неки његови сународници радили на Косову и Метохији са црквама које су исписане графитима и девастиране. Такође је казао да је у оквиру помоћи коју његова влада шаље на КиМ, послата помоћ и за српску заједницу у Грачаници. Он је нагласио да страшна опасност пријети и региону и читавом свијету од религиозних национализама. Као добар примјер мирног заједничког живота различитих религиозних заједница навео је државу Албанију.

Током свог боравка, Патријарх је дао интервју за једну од највећих телевизија у Албанији Top Channel и у њему је рекао следеће: „Живјели смо кроз вјекове са Албанцима. Никад није било проблема међу нашим народима. Оно што се у наше вријеме догађа – одвајање Косова и формирање нове државе независне од Србије утиче на нас. Косово и Метохија је најсветије мјесто за нас Србе, на коме се развила читава наша историја.“

Додао је и да је сједиште Српске Патријаршије у Пећи.

„Ми смо вољни да нађемо фер решење тако да обе стране буду задовољне. Ако смо вјековима живјели заједно, зашто не би могли то да наставимо? Други проблем је да је 200.000-250.000 Срба морало да напусти Косово и Метохију и није нам јасно зашто и даље не могу да се врате својим домовима“, рекао је Патријаранаца.

Његова Светост је казао да 1912. године, након ослобођења КиМ од Турака, није било протјеривања Албанаца, да треба живјети у миру са свима и да сви треба да се молимо Богу да престану сукоби и ратови, како на КиМ тако у читавом свијету.

Свјатјејши Патријар Иринеј је додао и да би народ морао да добије прилику да се врати својим кућама и подвукао да Срби никад нису били непријатељски расположени према Албанцима.

Извор: Митрополија црногорско-приморска